Миланковић је рођен у Даљу, тада селу у Аустроугарској, 28. маја 1879. године, као најстарије од седморо деце. Миланковићи су била стара угледна породица, у којој је и пре Милутина било знаменитих личности.
Основно образовање је, због осетљивог здравља, стицао код куће, учећи од приватних учитеља. Касније је уписао и завршио школу у Осијеку, где је потом матурирао у Реалној гимназији.
Желео је да студира електротехнику, али како тај смер на Бечком технолошком институту није постојао завршио је грађевину и дипломирао 1902. године. На Високој техничкој школи у Бечу Миланковић је докторирао је у 25. години 12. децембра 1904.
Фото:Фото: Јутјуб принтскрин/Astrogeekz/biberce985
Као грађевински инжењер у Бечу Милутин Миланковић је био један од пионира примене армираног бетона. На том пољу допринео је и теоријски и практично, а шест одобрених патената које је изумео донели су му славу истакнутог иноватора, као и солидну финансијску добит.
Прочитајте још
Миланковић је 1909. године прихватио позив да дође на место ванредног професора Београдског универзитета, на Катедри за примењену математику. У оквиру те катедре изучавале су се рационална и небеска механика, као и теоријска физика, која је он требало да предаје.
Миланковићева плата ванредног професора била је 10 пута мања од оне коју је имао као инжењер у Бечу, због чега је наставио хонорарно да ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију. Нешто касније бива укључен и у пројектовање кострукција мостова у Србији.
Међутим, како на студијама у Бечу није похађао курсеве из небеске механике и теоријске физике, за предавања је морао самостално да се припрема, што је радио прилично успешно. Комбинација предмета које је добио да предаје била је пресудна да Миланковић започне рад на својој теорији о осунчавању Земље и других планета.
Милутин Миланковић је творац најпрецизнијег календара до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. То је само 2 краће од најпрецизнијнег мрења године од сада. На Васељенском сабору у Цариграду 1923. његов календар је прихваћен, али никада није у потпуности био примењен.
Као резервни официр, Миланковић је учествовао у Балканским ратовима обављајући дужности референта за страну кореспонденцију у Штабу Дунавске дивизије, а потом и у Пресбироу Врховне команде.
После ослобађања из заробљеништва, где је био послат пошто су га као држављанина Србије аустроугарске власти ухапсиле на путу за родни Даљ, са супругом Тринком 1914. одлази у Будимпешту, где се највише бави својом теоријом климатских промена.
Убрзо почиње да објављује научне радове, које је желео да уоквири у једну коначну математичку целину.
У Београд се са породицом вратио 1919. године, када бива унапређен и постављен је за редовног професора Београдског универзитета. Већ 1924. године постаје редовни члан Српске академије наука, чији члан је био преко три деценије и дао велики допринос њеном угледу у свету. Био је, такође, и члан бројних значајних светских научних установа и друштава.
Миланковићев допринос науци
Милутин Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци:
- "Канон осунчавања Земље", који карактерише све планете Сунчевог система,
- Теоријско објашњење дуготрајних климатских промена на Земљи узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце, што је познато као Миланковићеви циклуси.
Фото:Јутјуб принтскрин/National Geographic
Миланковићеви циклуси објашњавају појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.
Миланковић је поставио темеље планетарне климатологије израчунавањем температурних услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), као и на Земљином природном сателиту - Месецу.
- Миланковић је добио кратер са својим именом, пречника 34 километара на Месецу, затим кратер на Марсу пречника 118 километара и астероид под називом 1605 Миланковић.
-НАСА је Миланковића уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.
Фото:принтскрин/nasa.com
- Био је један од најбољих познавалаца историје астрономије и историје науке уопште.
- Милутин Миланковић је доказао да се Марс не може населити, јер је својим прорачунима закључио да су температуре тамо превише ниске да би живот људи какав је на Земљи постојао.
Осим тога, у геофизици га сматрају коаутором теорије тектонских плоча, коју је поставио у свом раду "Померање Земљиних обртних полова".
Пред почетак рата Другог светског рата у Југославији, 1941. године завршено је штампање најзначајнијег дела славног научника "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба".
Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву - грађевинарству. Радио је као конструктор, статичар и супервизор на изградњи низа грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије. Самостално или као коаутор, Миланковић је регистровао укупно осам патената, које је у периоду од 1905. до 1933. подносио различитим државама.
Током своје богате научне, професорске и стваралачке каријере Миланковић је, као једно од својих широј јавности најпознатијих дела, реформисао грегоријански и јулијански календар, што је довело до стварања јединственог календара, најпрецизнијег до сада, названог Миланковићев календар.
После Другог светског рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и ту функцију је обављао у три мандата од 1948. до 1958. године. Од 1948. до 1951. налазио се на месту директора Астрономске опсерваторије у Београду. Члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније постао је 1948. године.
У новембру 1954. године, 50 година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома Доктора техничких наука од Високе техничке школе у Бечу.
Милутин Миланковић је преминуо у Београду 12. децембра 1958. године, у 80. години од последица можданог удара. Сахрањан је Београду, али су према његовој последњој жељи посмртни остаци пребачени у родни Даљ 1966. године.
Фото: Архива Новости
И поред тога што његова препознатљивост и популарност никада није достигла размере једног Николе Тесле или Михајла Пупина, који су своју заслужену славу превенствено стекли у свету, Милутин Миланковић, који је својим научним радом бавио у собици у Капетан Мишином здању на Београдском универзитету, је најцитиранији и један од најпризнатијих српских научника на свету.
(Б92)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
