Тог 15. марта 1972. године је у лабораторији Института "Торлак” изолован опасан вирус великих богиња, који је однео 35 живота и од којег је оболело 175 људи у бившој Југославији. Била је то последња епидемија вариоле вере у Европи.
Према званичној верзији, вирус је стигао у нашу земљу, када га је тридесетпетогодишњи Ибрахим Хоти из једног села код Ораховца на Косову донео из Јужног Ирака. Сматра се да је заразио седморо рођака и још четворо људи на пијаци, а претпоставља се да је почео да се шири брзином муње када га је добио Латиф Мумџић, учитељ из једног села код Тутина, који се заразио тако што је с Хотијем био у истом аутобусу.
"Политика" пише да је он затим вирус пренео на 38 људи, а када је добио прве симптоме заразе, веровало се да је имао алергијску реакцију на лек. После његове смрти, симптоме вариоле је добио његов брат код кога је утврђена права дијагноза. И хаос је кренуо.
Епидемиолог професор др Зоран Радовановић је био једини од епидемиолога који је био заштићен од ове заразе. Ефекат вакцинације званично је трајао три године, а он је две године и осам месеци пре епидемије вакцинисан ради одласка у Индију.
- Међу првима сам и ревакцинисан и додатно заштићен инјекцијом готових антитела, такозваним хиперимуним гамаглобулином. Када се на крају првог дана сузбијања епидемије поставило питање дежурства током ноћи, прихватио сам да останем у Градском секретаријату за здравство и социјалну политику, претвореном у Градски штаб за борбу против карантинских болести и путем радио-станице координирам активности, уз повремене изласке на терен.
Прочитајте још
Још је и додао:
- Ујутру сам држао све конце у рукама о догађајима протекле ноћи, знао имена новооболелих особа, њихово кретање и контакте које су остварили до тренутка изолације. Наредних неколико седмица није било одмора - рекао је он у разговору за "Политику".
Вирус вариоле се данас чува у две лабораторије на свету, у Атланти у САД и Новосибирску у Русији и представљау најмоћније биолошко оружје на планети. На другим местима је званично "убијен”. У нашој земљи га је уништила др Ана Глигић, вирусолог, која је тада радила у лабораторији Института "Торлак”.
- Када је све прошло, морали смо да 'убијемо' вирус. Пре него што смо га закопали у рупу у кругу Института 'Торлак', морали смо да га термички уништимо на високој температури. И поред тога, кад смо откопали рупу и сместили пипете, рукавице и други заразни материјал, посули смо то битуменом и запалили. Све смо добро обезбедили - рекла је она својевремено у разговору за "Политику".
Истиче како ју је Светска здравствена организација пет пута питала како је уништила вирус.
- С вирусима увек треба бити опрезан. На Гренланду је код болесника који је био смрзнут изолован вирус шпанске грознице. Никад се не зна шта подземне воде могу да ураде. Преминули од вариоле су се зато сахрањивали у лименим сандуцима. Узорци се и данас чувају у две лабораторије јер је порекло вируса и даље непознато.
Додала је и ово:
- То увек може да представља опасност. Ако има неких лудих глава, свашта може да се догоди уколико неко пожели да се мало 'поигра'. Међутим, ти узорци се врло добро чувају. Место на ком се налазе може да се отвори само уз помоћ три кључа која имају различите одговорне особе. Не може да се отвори уз помоћ само једног кључа - напомиње др Глигић.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".