Крајем веселих седамдесетих, главна београдска тема је био један мистериозни возач. Неколико вечери заредом се, у украденом поршеу, разметао својом возачком вештином, одушевљавајући суграђане и излуђујући органе реда…
Ове године се навршило четири деценије откако је једном момку пошло за руком да подигне прашину у Београду на несвакидашњи начин. Био је то Владимир Васиљевић (1950-1982), познатији као Васа Опел и Васа Кључ, због незаустављивог порива за крађом аутомобила. Но, Васиљевић није крао због материјалне користи, већ из страсти према брзини и адреналинским налетима. А – кружила је прича – и како би импресионирао једну девојку… Премда је носио надимак по опелима, прославио се захваљујући једном поршеу. Тенисеру Ивку Плећевићу је украо порше 911 тарга. У њему је изводио ескападе у центру града, а најупечатљивије је било кружење око Славије, пише на сајту бефореафтер.рс.
Људи се скупљали на улицама и крововима зграда, како би га гледали док вози. Постао је својеврсна атракција. Редовно се оглашавао преко радија и најављивао вожње кроз емисију Марка Јанковића. Поред тога што је привукао пажњу јавности, привукао је, разумљиво, и пажњу власти. Занимљиво, највећи син наших народа и народности је почетком септембра 1979. био у посети Куби, на Шестој конференцији несврстаних. Васиљевић је одабрао тај тренутак за свој вишедневни перформанс, који је наишао на одобравање Београђана.
Фото: Архив Борбе
Његов идентитет је био непознат, а упорно је измицао замкама полиције и зато је прозван Фантом. Дух који вози. Био је припадник групације које данас више нема: био је мангуп.
У прилог томе иде чињеница да је украдена – позајмљена, у ствари – возила увек враћао власницима без огреботине и пуног резервоара.
Прочитајте још
Богдан Тирнанић је својевремено забележио како је „у време фантомове ‘славе’, сваке ноћи око пет хиљада људи запоседало Трг Д. Туцовића и околне улице у очекивању редовне поноћне представе сабласног возача из белог поршеа“ („Београд за почетнике“, самиздат аутора). Титово одсуство је Фантомовим вратоломијама давало посебну димензију. Овај чин пркоса је постао симбол отпора једном времену и једној култури и није смео да сачека Брозов повратак. Покушаји полицајаца да га зауставе „кечевима“ и „тристаћима“ су били трагикомични. Због тога је ангажован мистериозни инспектор Фанђо, чија је улога у овом случају причу уздигла на ниво врхунског криминалистичког стрипа или филма. (Да је потрајала, чини се како би досегла ниво архетипског сукоба.) Наводно је Фанђо прво био момак са асфалта, који се касније обрео у полицији… А и гласине су учиниле своје, једна од њих је да је порше био украден Горану Бреговићу.
Фото: Архив Борбе
СУКОБ С ПОЛИЦИЈОМ
Из Булевара револуције (данас Булевар краља Александра) се низ Бориса Кидрича (Београдска) спуштао до Славије. Направио би три круга и нестао. Ка Аутокоманди, ка Калемегдану… Једини који је могао да му се приближи – али не више од тога – био је споменути Фанђо. Он није тек онако добио надимак по чувеном аргентинском возачу формуле један, Хуану Мануелу Фанхију, чије је презиме у нас (изв. Фангио) погрешно транскрибовано. Поред тога, на располагању је имао снажног Форда. Једне вечери је полиција направила барикаду градским аутобусима. И поред све своје вештине, Фантом није успео да прође између два аутобуса, али се извукао и нестао у маси. Ухваћен је касније, захваљујући нечијој дојави. Након хапшења је осуђен на две и по године затвора. То није био крај његовом пркошењу, јер му је успело да побегне из Централног затвора. Три дана касније се вратио и предао, уз објашњење да је желео да се још мало провоза и додатно спусти полицију. Добио је месец дана самице.
Фото: Архив Борбе
Касније је затворски лекар открио како се Васиљевићу убрзавао пулс при погледу на тркачке аутомобиле, али и да то није смањивало његову урачунљивост. О Фантомовом боравку у затвору новинар Марко Лопушина је, у разговору са стражарима, забележио следеће: „Био је средњег раста и свакодневно је радио склекове, да би био у физичкој кондицији. Некада су му на леђима седела и четворица робијаша. Иако дивовски јак Фантом није користио силу. Ипак, ми чувари смо зазирали од њега, а криминалци су га поштовали иако није био човек њихове сорте. Мића Дандара, Фантом, Роман Тодоровић и Ранко Рубежић би, када се скину голи у дворишту, изгледали као римски гладијатори.“
По изласку из затвора, Фантом није имао среће. Тешко је повређен у саобраћајној несрећи у близини Пожаревца. Налазио се на сувозачевом месту, а у аутомобил, којим је управљао његов пријатељ – и који је на лицу места остао мртав – закуцао се камион. Преминуо је од задобијених повреда. Да ли се стварно радило о несрећном случају или је Фантом уклоњен као непријатељ режима, до данас је остало неразјашњено, што овој причи појачава мистерију.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
