Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер напунио је 99 година. Британски Тајмс објавио је велики интервју с њим, који је водио историчар Нил Фергусон, иначе аутор књиге о Кисинџеру. Бивши амерички дипломата хода са штапом и говори спорије, али ум му је оштар као и увек, пише Тајмс.
Кисинџер је као државни секретар био омражен због улоге у Вијетнамском рату, данас његов наследник Антон Блинкен улаже милијарде у украјински рат. Фергусон не види битну разлику између ондашњег рата у којем су гинули млади Американци и данашњег рата у којем Америка шаље оружје да други гину. На Светском економском форуму у Давосу 23. маја Кисинџер је поручио да Украјина мора Русији дати део територија, што је разбеснило многе. По њему, Украјина би се трајно требала поделити према стању од 24. фебруара, када су делови Доњецка и Луганска били под контролом проруских сепаратиста, а Крим је био део Русије, као што је од 2014.
Кисинџер и Фергусон у великом интервјуу разговарали су о сукобима у америчком друштву, пропалим могућностима америчке политике због афере Вотергејт и типовима великих вођа. За украјинског председника Володимира Зеленског Кисинџер каже да нема сумње да је Зеленски обавио историјску мисију. Зеленски је случајни председник, долази из заједнице која никад није била представљена на тој позицији, јер је Јеврејин као и Кисинџер.
- Он је постао случајан председник због фрустрације унутрашњом политиком. А онда се суочио с покушајем Русије да Украјину врати у потпуно овисан и подређен положај. И окупио је своју земљу и светску јавност на историјски начин. То је његово велико постигнуће - истиче Киссингер. Остаје питање може ли Зеленски одржати своје лидерство склапањем мира, посебно мира који подразумева одређену жртву, истиче Кисинџер.
Фото: Јутјуб принтскрин/Talks at Google/Принтскрин/Гугл мапс
'Путин је промишљен'
Прочитајте још
Хенри Кисинџер био је државни секретар од 1973 до 1977. те саветник за националну сигурност 1969. - 1975, добитник је Нобелове награде за мир 1973.
На питање о руском председнику Владимиру Путину с којим се сретао више пута од случајног сусрета раних 1990-их, када је Путин био заменик градоначелника Санкт Петербурга, Кисинџер каже да је мислио да је он промишљени аналитичар. Путинов је проблем, каже Кисинџер, то што је он шеф земље у пропадању и сад је изгубио осећај за меру. У време руске анексије Крима 2014. Кисинџер се у једном чланку изјаснио против идеје о уласку Украјине у НАТО, предлажући јој уместо тога неутрални статус попут Финске. Још тада је упозорио да наставак разговора о уласку Украјине у НАТО рискира избијање рата. Сада Финска и Шведска улазе у НАТО. Је ли НАТО постао превелик?
Фото: Танјуг/АП
НАТО је био одличан за суочавање с агресивном Русијом када је била главна претња светском миру, одговара Кисинџер. Сад је НАТО израстао у институцију која одражава европску и америчку сарадњу на јединствен начин, и важно га је одржавати.
- Но, важно је препознати да ће се велики проблеми догодити у односима Блиског истока и Азије према Еуропи и Америци. А НАТО је институција чије чланице немају нужно компатибилне ставове - упозорава Кисинџер.
Чланице НАТО-а сад су се окупиле око Украјине јер је то подсећало на старе претње. Но питање је како окончати тај рат.
- На крају се мора наћи место за Украјину, и место за Русију - ако не желимо да Русија постане предстража Кине у Еуропи - истиче дуговечни дипломат.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
