Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer napunio je 99 godina. Britanski Tajms objavio je veliki intervju s njim, koji je vodio istoričar Nil Ferguson, inače autor knjige o Kisindžeru. Bivši američki diplomata hoda sa štapom i govori sporije, ali um mu je oštar kao i uvek, piše Tajms.
Kisindžer je kao državni sekretar bio omražen zbog uloge u Vijetnamskom ratu, danas njegov naslednik Anton Blinken ulaže milijarde u ukrajinski rat. Ferguson ne vidi bitnu razliku između ondašnjeg rata u kojem su ginuli mladi Amerikanci i današnjeg rata u kojem Amerika šalje oružje da drugi ginu. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 23. maja Kisindžer je poručio da Ukrajina mora Rusiji dati deo teritorija, što je razbesnilo mnoge. Po njemu, Ukrajina bi se trajno trebala podeliti prema stanju od 24. februara, kada su delovi Donjecka i Luganska bili pod kontrolom proruskih separatista, a Krim je bio deo Rusije, kao što je od 2014.
Kisindžer i Ferguson u velikom intervjuu razgovarali su o sukobima u američkom društvu, propalim mogućnostima američke politike zbog afere Votergejt i tipovima velikih vođa. Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kisindžer kaže da nema sumnje da je Zelenski obavio istorijsku misiju. Zelenski je slučajni predsednik, dolazi iz zajednice koja nikad nije bila predstavljena na toj poziciji, jer je Jevrejin kao i Kisindžer.
- On je postao slučajan predsednik zbog frustracije unutrašnjom politikom. A onda se suočio s pokušajem Rusije da Ukrajinu vrati u potpuno ovisan i podređen položaj. I okupio je svoju zemlju i svetsku javnost na istorijski način. To je njegovo veliko postignuće - ističe Kissinger. Ostaje pitanje može li Zelenski održati svoje liderstvo sklapanjem mira, posebno mira koji podrazumeva određenu žrtvu, ističe Kisindžer.
Foto: Jutjub printskrin/Talks at Google/Printskrin/Gugl maps
'Putin je promišljen'
Pročitajte još
Henri Kisindžer bio je državni sekretar od 1973 do 1977. te savetnik za nacionalnu sigurnost 1969. - 1975, dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973.
Na pitanje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu s kojim se sretao više puta od slučajnog susreta ranih 1990-ih, kada je Putin bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, Kisindžer kaže da je mislio da je on promišljeni analitičar. Putinov je problem, kaže Kisindžer, to što je on šef zemlje u propadanju i sad je izgubio osećaj za meru. U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO riskira izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO. Je li NATO postao prevelik?
Foto: Tanjug/AP
NATO je bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru, odgovara Kisindžer. Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati.
- No, važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Europi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove - upozorava Kisindžer.
Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer je to podsećalo na stare pretnje. No pitanje je kako okončati taj rat.
- Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju - ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi - ističe dugovečni diplomat.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
