Социопатија коју медицинска струка назива и антисоцијални поремећај личности је поремећај менталног здравља због којег особе које од њега пате не разликују исправно од погрешног или ту разлику игноришу. Други људи су за њих често само средство за испуњење циља па особе с овим поремећајем, манипулишу, лажу и варају без устезања, а притом знају да буду веома шармантни ако ситуација то захтева.
Но, чешће ће застрашивати, бити злонамерни, цинични и без поштовања према другима. Људи који болују од овог поремећаја често крше законе, а неретко злоупотребљавају дрогу и алкохол. Могу да буду импулсивни и насилни и због свега тога се тешко уклапају у друштво и тешко испуњавају породичне и радне обавезе.
Иако је врло лако осудити људе који се овако понашају и на њих се љутити, треба знати да њихово понашање често није питање избора. Иако није тачно познато шта узрокује антисоцијални поремећај личности, претпоставља се да он има подлогу у генима и, могуће, у променама које настају током развоја мозга.
Фото: Архива Новости
Но, уочено је да се и често манифестује код особа које су у детињству биле злостављане и занемариване или су одрастале у насилном и хаотичном окружењу. То не значи да особе немају одговорност за своје понашање, међутим теже им је да доживљавају свет и друштво на начин како то чини просечан човек.
Прочитајте још
Особе с овим поремећајем показују проблеме у понашању већ у узрасту млађем од 15 година. Они укључују агресивност према људима или животињама, крађе, варање и озбиљно кршење правила.
Према лекарима из Клинике Мајо, особе које имају овај поремећај упуштају се у значајне ризике и често не размишљају о последицама свог понашања. Када су последице негативне, или чак разорне, не уче из својих грешака. Због тога тешко одржавају везе са другим људима, а када оне постоје у њима обично има пуно насиља.
Фото: Архива Новости
Особе које пате од овог поремећаја личности ретко ће помоћ затражити саме јер не доживљавају своје понашање погрешним нити осећају кривицу за своје поступке. Стога ће код психијатра доћи само на наговор породице или ако пате од неког попратног поремећаја попут анксиозности или депресије.
Ако породица или ближњи примете несразмерно понашање, могу особу њежно да подстакну да потражи помоћ, али такви су покушаји често безуспешни као и сам третман. Но неки аспекти поремећаја, попут агресивности, могу да се третирају лековима. Ипак, ако сама породица пати због поступака оболелог, треба да потражи помоћ за себе како би добила подршку и научила да поставља здраве границе.
У неким случајевима примећено је да у средњем добу, иза 45. године живота, симптоми овог поремећаја постају мање изражени, али није јасно догађа ли се то због повећања увида особа које имају овај поремећај или промена које долазе са сазревањем и старењем.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
