Sociopatija koju medicinska struka naziva i antisocijalni poremećaj ličnosti je poremećaj mentalnog zdravlja zbog kojeg osobe koje od njega pate ne razlikuju ispravno od pogrešnog ili tu razliku ignorišu. Drugi ljudi su za njih često samo sredstvo za ispunjenje cilja pa osobe s ovim poremećajem, manipulišu, lažu i varaju bez ustezanja, a pritom znaju da budu veoma šarmantni ako situacija to zahteva.
No, češće će zastrašivati, biti zlonamerni, cinični i bez poštovanja prema drugima. LJudi koji boluju od ovog poremećaja često krše zakone, a neretko zloupotrebljavaju drogu i alkohol. Mogu da budu impulsivni i nasilni i zbog svega toga se teško uklapaju u društvo i teško ispunjavaju porodične i radne obaveze.
Iako je vrlo lako osuditi ljude koji se ovako ponašaju i na njih se ljutiti, treba znati da njihovo ponašanje često nije pitanje izbora. Iako nije tačno poznato šta uzrokuje antisocijalni poremećaj ličnosti, pretpostavlja se da on ima podlogu u genima i, moguće, u promenama koje nastaju tokom razvoja mozga.
Foto: Arhiva Novosti
No, uočeno je da se i često manifestuje kod osoba koje su u detinjstvu bile zlostavljane i zanemarivane ili su odrastale u nasilnom i haotičnom okruženju. To ne znači da osobe nemaju odgovornost za svoje ponašanje, međutim teže im je da doživljavaju svet i društvo na način kako to čini prosečan čovek.
Pročitajte još
Osobe s ovim poremećajem pokazuju probleme u ponašanju već u uzrastu mlađem od 15 godina. Oni uključuju agresivnost prema ljudima ili životinjama, krađe, varanje i ozbiljno kršenje pravila.
Prema lekarima iz Klinike Majo, osobe koje imaju ovaj poremećaj upuštaju se u značajne rizike i često ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja. Kada su posledice negativne, ili čak razorne, ne uče iz svojih grešaka. Zbog toga teško održavaju veze sa drugim ljudima, a kada one postoje u njima obično ima puno nasilja.
Foto: Arhiva Novosti
Osobe koje pate od ovog poremećaja ličnosti retko će pomoć zatražiti same jer ne doživljavaju svoje ponašanje pogrešnim niti osećaju krivicu za svoje postupke. Stoga će kod psihijatra doći samo na nagovor porodice ili ako pate od nekog popratnog poremećaja poput anksioznosti ili depresije.
Ako porodica ili bližnji primete nesrazmerno ponašanje, mogu osobu nježno da podstaknu da potraži pomoć, ali takvi su pokušaji često bezuspešni kao i sam tretman. No neki aspekti poremećaja, poput agresivnosti, mogu da se tretiraju lekovima. Ipak, ako sama porodica pati zbog postupaka obolelog, treba da potraži pomoć za sebe kako bi dobila podršku i naučila da postavlja zdrave granice.
U nekim slučajevima primećeno je da u srednjem dobu, iza 45. godine života, simptomi ovog poremećaja postaju manje izraženi, ali nije jasno događa li se to zbog povećanja uvida osoba koje imaju ovaj poremećaj ili promena koje dolaze sa sazrevanjem i starenjem.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
