Временом, неки обичаји би се изгубили, да би се потом враћали прилагођени савременим друштвима.
Буклија има посебну намену и посебно место у домаћинству и традицији. При објављивању свадбе се позива управо буклијом.
Фото: Проинтскрин/Јутјуб/Glas Zapadne Srbije
Напуни се ракијом, док се у јужним крајевима Србије сипа и вино, окити се венчићем од цвећа, које временом вене, се не скида, док се не позове и задњи гост и свадбарским пешкиром, ако је у питању женидба, а уколико се ради о удаји, онда се ставља марамица од неког финог материјала и позивар креће од куће до куће да позива родбину, комшије и пријатеље на свадбу.
Фото: Проинтскрин/Јутјуб/Obicaji Radjevine Dobrivoje i Dobrila Pantelic
Обичај је да се прво позове кум, а затим стари сват или старојко, а након тога, све остале званице. Позивар носи буклију и торбу од вуне, даровницу и ретко иде сам. Битно је да особа која је започела позивање, да то и заврши.
При доласку у дом, домаћин га сачека и онда се размењују здравице, огласи весеље и позове на славље. Домаћин попије из буклије, наздрави и тако одговара потврдно на позив. Буклија се допуни ракијом, а домаћица узима цвеће из своје баште и додатно украшава буклију, а уз то се позивару дају и поклони у виду: новца, јастука, кошуља, јоргана и разних других поклона.
Прочитајте још
Занимљив је и обичај, да се на дан свадбе оставља једна кућа, коју треба последњу позвати на весеље. Углавном, узима се породица, која је добростојећа, не мисли лоше домаћину и младенцима. Такође, у народу кружи веровање, да буклију из куће, не треба никоме давати да је користи, осим члановима домаћинства.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
