Почетак 20. века ставио је четврти рат на плећа Живојина Мишића. У тренутку објаве ратне прокламације Турској (Први балкански рат), Жућа је у чину пуковника био десна рука генерала Радомира Путника.
Национални набој међу становништвом био је на врхунцу тих дана. Срби су се еуфорично пријављивали у регрутне центре како би ослободили своју браћу на јужним територијама и осветили Косово, завет стар пет векова.
У таквим околностима за многа војноспособна лица није било довољно оружја. Мобилизација је резултирала формирањем три армије које су се октобра 1912. сјуриле ка Вардару.
Фото: Википедија
Турске снаге које су биле изненађене брзином мобилизације, груписале су главнину својих снага код Куманова. Није им помогло ни искуство немачког генерала Колмара фон дер Голца који их је припремао за рат.
Краљев указ и критика будућих војвода
Одсудне борбе започеле су 23. октобра. За то време у Врховној команди је владало незадовољство деловањем Треће армије и њеним командантом генералом Божидаром Јанковићем. По ослобођењу Косова и Приштине, његова армија је направила дан паузе.
Прочитајте још
Мишић је такав поступак жестоко критиковао рекавши да је требало одмах да хита ка Скопљу, уместо што организује свечане литије у част освећеног Косова.
Критика није био поштеђен ни генерал Степа Степановић, коме је замерено да његова Тимочка дивизија није форсирала покрет ка Куманову.
Фото: Википедија
Након што су до турских снага допрле вести да су Срби ослободили Косово, почела су масовна дезертирања. Српске снаге су на Зебрњаку разбиле турске линије, заробивши на хиљаде војника Зеки Паше, чиме је окончана једна од одсудних битака Првог балканског рата.
По окончању битке, краљ Петар Карађорђевић стигао је у Скопље потписавши указ којим се пуковник Мишић производи у чин генерала, а његов надређени, Радомир Путник у чин војводе.
Разбијене турске снаге повукле су се на последње значајније упориште – Битољ. И на овом делу фронта до изражаја је дошао пословично бритак језик Живојина Мишића.
На мети Путниковог помоћника нашао се и командант Прве армије, генерал Петар Бојовић. Због превелике удаљености између штаба Прве армије и фронта дошло је до размене тешких речи између будућих војвода.
Фото: Википедија
-Где си ти видео да штаб армије командује трупама у напад на тако важне положаје са даљине од око 45 км? Штаб армије треба да је на толиком и таквом удаљењу од својих трупа, одакле може, тако рећи, да осећа њихов дах – љутито је рекао Мишић у телефонску слушалицу.
Бојовић му није заборавио такве речи. По ослобађању Битоља начелник Прве армије поднео је писмени рапорт њеном команданту, регенту Александру Карађорђевижћу уз образложење да га је Мишић омаловажавао, што је могао да чује сваки телеграфиста.
Регент је тражио од војводе Путника адекватне санкције, но искусни официр је одбио овај предлог, рекавши Мишићу да заборави читаву ствар.
Незахвални пријатељ са Академије
Српске снаге наставиле су да гоне расутог непријатеља преко Албаније. Током тамошњих дејстава крајем јануара 1913. године, Мишић је замолио војводу Путника да његовом класном другу пуковниму Дамјану Поповићу повери команду над неком јединицом.
Предлог је прихваћен и Поповић је преузео команду над новоформираним Приморским трупама. Оне су преузеле слабо припремљен напад на Брдицу код Скадра, који је пропао услед великих губитака.
Новине су жестоко критиковале ову акцију, а Поповић је неосновано окривио Мишића као инспиратора критичких текстова на његов рачун.
Фото: Википедија
Примирје са Турском закључено је 30. маја 1913. године склапањем Лондонског мира. Под снажним притиском Аустроугарске и претњом ратом, српске трупе биле су приморане да напусте Албанију, чиме је Србија остала ускраћена за морску обалу. Албанија је под туторством Двојне монархије први пут међународно призната као независна држава.
Србија је увећала своју територију за Санџак, Косово и читаву Вардарску Македонију, а популацију за 1,3 милиона становника. Одредбе мировног споразума произвеле су многе несугласице.
Горућа је била она између Србије и Бугарске у вези са македонским питањем. Незадовољни поделом ослобођених територија, Бугари су вребали приликуда ревидирају нови територијални поредак на најподмуклији могући начин – нападом без објаве рата...
(Наставиће се)
Претходне текстове серијала о Живојину Мишићу можете прочитати ОВДЕ
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
