МИЦА ТРОФРТАЉКА Продавала хиљаде плоча, код куће музла краве

Почетком деведесетих, Мица је већ била у "пензији" што се тиче певања. Док је била активна сусретала се са осудама због провокативних стихова, а у старости је имала прилике на телевизији да види полуголе певачице и да чује текстове провокативније од оних које је она певала.

О овоме је 1994. године говорила за часопис "Сабор", објаснивши и какве је проблеме имала због одлуке да постане певачица, која се нимало није свидела њеном оцу, али ни супругу. Текст преносимо у целости:

Многим љубитељима музике, посебно оним нешто старијим, учинила се исувише познатом мајка једне девојке у филму "Ми нисмо анђели". Лик Мице Остојић, иначе у свету естраде познатије као Мица Трофртаљка, није ни могао тако брзо да избледи. Њена појава на естради пре двадесет пет година одјекнула је, малтене, као бомба. Певајући врцаве и шаљиве песме: "Турам, гурам, па неће да уђе, моја нога а ципеле туђе", "Имам нешто, 'ал не дам", "Моја роба, мој дуђан", "Предем вуну и кучину", "Утерај ми, утерај кола у гаражу" и још многе друге које је изводила у мини сукњи, по којој је и добила надимак, одушевила је народ, а истовремено забезбекнула уреднике радио-станица и музичке критичаре. За врло кратко време са таквим репертоаром постала је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година једна од најтраженијих и најпопуларнијих певачица југословенске естраде.

Али како је време пролазило еуфорија око ње се стишавала, а у међувремену су се појавила многа нова лица која су почела да је имитирају. Ипак, она је по много чему била и остала јединствена и непоновљива. Последњих година је врло мало има у јавности. Живи у свом селу Милићевци, осам километара удаљеном од Чачка, мирно и повучено. Увек предусретљива и добро расположена радо је пристала на разговор за новине после вишегодишње паузе, присећајући се са носталгијом добрих, старих времена.

Фото: Јутјуб принтскрин/TIOLI Records

Муж је јурио са ножем

Мада је на почетку каријере Мица морала да прескочи много препрека успела је да се избори за свој позив. Наиме, Жељи да буде певачица озбиљно су се успротивили прво отац, а затим и муж.

- Отац није могао ни да замисли да будем певачица, а камоли да ми дозволи - каже Мица. - И са мужем сам имала крупних размирица. Доживљавао је тешке тренутке, јер му је свет свашта причао о мени. Наговарали су га да ме отера пошто ћу му, наводно, продати имање, растурити кућу, и слично. Никада нећу заборавити те три године проведене у кафани када су размирице биле и најжешће. Чак ме је муж због оговарања околине и љубоморе јурио са ножем. Претио је да ће са њим доћи у кафану где ја певам и направити русвај. Рекла сам му: "Ако се са ножем појавиш у кафани сви ће да се дигну на тебе и изгубићеш главу без везе. Откуд ће они да знају да си ми муж. С друге стране, мене обожавају и не дају да ми било ко нанесе зло. Зар ћеш да дозволиш да нам деца постану сирочад". Све се то, ипак, лепо завршило.

Нису само отац и љубоморни муж били искушење за Мицину каријеру. И колегиницама је сметао њен лични живот. То су јој и отворено стављали до знања.

Фото: Репринт Сабор

- Доведем једну колегиницу у време своје највеће славе овде код мене у село, а она почне да ме наговара да све то оставим и одем у град. Међутим, мени то није падало на памет, на првом месту ми је увек била породица. А погледајте ове данашње певачице се разводе за пет минута. Ја да сам хтела могла сам да удам пет пута, али то није то. А већина мојих колегиница не мисли тако. Ево, рецимо, Зорица Брунцлик од четири мужа по једно дете. Додуше, има и код њих изузетака. Вера Матовић, на пример, успела је да сачува стабилан брак и да постане врхунска певачица. Сећам се и данас како ми се народ чудио што после "тезге", дођем кући па копам кукуруз, уређујем башту, музем краве, а плоче ми се продају у стотинама хиљада примерака. А била сам у прилици да обиђем цео свет. Седам година сам живела и певала у Немчкој, али никада нисам дошла у искушење да оставим село, мужа, и децу.

И док је, на једној страни, народ обожавао и ценио, живот су јој загорчавали медији. У врло непријатној успомени су јој остали загребачки новинари. Због њих после тога дуго није желела реч да каже за новине.

- Дошли су једном приликом код мене чак из Загреба, ненајављени. Прихватила сам их људски, од срца, дочекала домаћински, примила их и на конак. Направе са мном интервју, а на поласку ме замоле да им дам своје плоче како би их кући преслушали натенане. Изађем им у сусрет. Кад оно ускоро се појави велики чланак о мени у коме ме добро избламирају. Напишу како сам ја изјавила да продајем више плоча и касета него Бетовен, а ја га нисам ни споменула у разговору, и још низ глупости и измишљотина. Желели су да ме потцене што више. Нису ми никада вратили ни плоче које су ми однели, а то су ми били једини примерци. Једва сам успела касније да дођем до тих својих издања. И дан-данас немам једну плочу.

Музички уредници су били посебна прича. За емитовање шаљивих стихова са еротском тематиком нису хтели да чују. Прогласили су их за кич и шунд, а Мица је са њима водила оштру полемику.

Фото: В. Данилов

- Говорили су ми да су ми песме кич и шунд. Ја их питам да ми објасне шта им то значи, а они не знају. Једино су ме стално пуштали на Радио Врњачкој Бањи и Радио Ваљеву. На срећу, бојкотовањем мојих плоча нису могли ништа да постигну. Народ је чекао у реду као данас за хлеб како би купио моја издања. Шездесет осме године "тресла" се земља од мене и Меха Пузића. Он је снимио оно "О мајко, мајко", а ја "Даворике, дајке" и продали смо по 400.000 примерака. И касније сам бележила високе тираже, али ми се ниједна плоча није продала толико. Додуше, почели су многи да ме копирају. Појавили су се "Рокери с Мораву", па Лепа Брена, итд. За све њих је било места на радију и телевизији само за мене није. Пробило ми је уши оно од "Бјелог дугмета" - "Види гузу моје цурице" или, пак, сада ово од Џеја "Секси ритам". То за њих није шунд, а оно што сам ја певала јесте. Ма, знам шта је у питању? Пара врти где бургија неће.

Можда нова плоча

Чувена Трофртаљка констатује да су се "времена у међувремену" много променила и да је наишла ера јавашлука и конфузије. Изгубили су се и они лепи и фини манири певача које је народ увек сматрао господом. Што је то тако највише су сами криви.

- Сада је еротика преплавила естраду. Свака која се дочепа микрофона прво што уради добро се разголити, а то није то. Битан је глас. Више то никога не узбуђује. Народ је презасићен. Нисам се ни ја много откривала. Носила сам миниће, али је то све било са укусом. Публика ме по њима препознавала. Због трофртаљке никада нисам имала проблема са публиком. С друге стране, како смо се ми певачи поштовали међу собом. А ово сада, не дај боже. Нико ником да помогне, нико никог да разуме, свађају се међу собом, туку, друже се са олошима. А ни публика није као некада, не зна да цени праве уметнике.

Маринко Роквић је био и остао њен љубимац, а од нових снага издваја једну младу певачицу.

- Запазила сам је недавно на телевизији, мислим да се она зове Индира Радић. Како она има "здраво" грло. Може чуда да направи. Међутим, нема је често на телевизији. Вероватно нема пара да плати.

Фото: Јутјуб принтскрин/TIOLI Records

Мица има пуно замерки и на репертоар својих колегиница. Углавном, све науче један блок песама и то изводе свакодневно. Њој се, каже, никада није смело догодити да не научи неку нову песму, ако би је муштерија затражила. Већ наредно вече би је пронашла како зна и уме и одмах уврстила у свој репертоар.

Ни у дому Мица није била мање ажурна. Лепо уређена башта, двориште чисто и сређена кућа показују да је прави ослонац домаћинства. Не одлази ни на пијацу, све, каже, гаји на свом имању. Слава је није променила. Да ли ће свом билансу од пет малих и исто толико великих плоча придодати скорије још неку није сигурно, јер су, каже, наишла тешка времена. Али није више ни амбициозна као некад. Живи, вели, лепо поред два своја унучета који су јој највећа радост.

- Последњу плочу снимила сам пре пет година. Ретко и певам. Дискографија је у великој кризи. Недавно сам контактирала са мојим дугогодишњим сарадником Млађом Николићем и разговарали смо о евентуалном снимању моје нове плоче. Он је питао у "Југотону" за мене, а тамошњи директор му је одговорио да ће ми издати плочу за десет хиљада марака. Кажем Млађи да то нема смисла. Ја одлично продајем касете. Међутим, то њих не занима. Зато ћу чекати лепша времена.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: У поседи дому певача Срећка Шушића 1995.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 21. јануара 1994. године. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".