Пре десет година за 1.000 евра могло се добити 103. 000 динара. Хиљаду долара вредело је тада 81. 000 динара, а хиљаду швајцарских франака 85.000 динара. Данас је рачуница потпуно другачија. Ситуација са евром није се много променила, али са доларом и франком јесте - и то драстично.

Евро је пре 10 година вредео 103, 77 динара. Долар је имао вредност 81, 08 динара, а приближно је вредео и швајцарски ЦХФ - 85, 6 динара. Временом, а посебно у последњем периоду, у садејству са различитим кризама, јачали су и долар и франак - франак данас вреди 120 динара, долар 118, а евро 117 динара.

Евро

Година / Вредност у динарима:

2012. 103, 7

2017. 123, 2
2022. 117, 3

Долар

Година / Вредност у динарима:

2012. 81
2017. 116, 1
2022. 118,6

Фунта

Година / Вредност у динарима:

2012. 85, 6

2017. 114, 0
2022. 120,6

Званична статистика показује колико су поједине поменуте валуте ојачале у периоду од 2012. до 2022. године. Евро је са вредности од око 103 динара порастао до 117, док је највећи индекс вредности имао 2017. године и износио 123 динара.

Долар и фунта су јануара 2012. током наредних неколико година бележили благи раст, да би се њихове вредности током претходног периода значајно помериле у плус.

Фото: Управа царина републике Србије

 

Амерички долар и европска монета су константно у тихој борби, да би овог септембра 2022. године долар био јачи отприлике за 1,5 динара. Слабљење евра је последица енергетске кризе коју је проузроковао, између осталог, и рат у Украјини. Слабљење евра је, како указују стручњаци, резултат спорије реакције Европске централне банке (ЕЦБ) у односу на Америчке федералне резерве (ФЕД) у подизању референтне каматне стопе, као одговора на инфлацију.

Тржишни стратег у компанији за међународна пословна плаћања Икуалс мани Таним Ислам каже да ће гасна криза наставити да штети евру.

- Док се Немачка припрема за потпуно затварање испоруке гаса из Русије тражећи алтернативне изворе, као и складиштење гаса са 85 одсто капацитета, вести ће вероватно утицати на евро у наредним месецима. Са порастом ризика од рецесије и повећањем изгледа за рационализацију током зиме - навео је он.

Фото: Д. Дозет

 

На питање о перспективи поменутих валута, за "Блиц Бизнис" професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да исплативост нико не може да гарантује.

- Већина наших грађана купује мале количине новца. Вредност долара је врло нестабилна, али када су велике количине новца у питању, тада је битно обратити пажњу. Прогнозе за будућност, такође је тешко успоставити, али што се тиче долара не верујем да ће у будућности много јачати, али постоји и реална многућност за наставак слабљења евра, наставља Савић.

- Курс одражава економске разлике између држава. Америка је једна од најјачих и најстабилнијих држава на свету, тренутна светска криза погађа и њу, али не у толикој мери као Европу. Последице кризе свакако ће више осетити Европа, јер се Америка тренутно много боље сналази, што је и могући разлог за овакав однос и вредност валута, закључује Савић.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО:

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".