Михољдан се као празник вековима уназад обележава на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском).
Веровања и обичаји:
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен, која је календарски већ увелико почела. Судећи по временским приликама које су ових дана, права јесен је већ почела.
Стари људи верују да на Михољдан не треба обављати кућне послове, усисавати, спремати и слично јер, како кажу, треба прво завршити све послове на пољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати које проистиче из првог веровања јер су сви сватови тада у пољу и на својим земљама заузети припремама за зиму.
Прочитајте још
Данашњи дан се назива и мишји дан.
Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.
У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увредили свеца.
Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после њега, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.
Према наводима етнолога Милета Недељковића (“Српски обичајни календар”), најзанимљивије светковине на Михољдан забележене у југоисточној Србији и Румунији.
Житељ Дунавске клисуре, околине Доњег Милановца, Мајданпека, Неготина, и њихови суседи из Молдавије и Влашке, на Михољдан празнују и такозвани Тејкиндан, посвећен женским демонима Теткама (три старије жене у црнини које доносе велике епидемије попут грипа, богиња, колере...).
О Свецу:
Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Читајући Свето писмо, врло рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.
Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вери и борећи се против јереси. Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту.
Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца. Киријака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних.
Поживео је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, где је провео старост и последње године живота.
Монаси су га поштовали јер је тешио и исцељивао болесне и невољне.
Доживео је 109. годину, а последње године живота провео је у пустињи где је и умро.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
