Југославија је те 1990. заиста изгледала као један од озбиљнијих тимова и све је ишло као по лоју након уводног пораза од Западне Немачке у групној фази. Пала су потом Колумбија и УАЕ, а затим је дошао меч осмине финала са Шпанијом и докторска дисертација Драгана Стојковића Пиксија и његових саиграча. Резултат 2:1 и велико славље у Југославији која је бројала своје последње дане.
- Тријумф наше репрезентације на Мундијалу у Италији, над традиционално неугодним Шпанцима, био је сигнал да се синоћ, одмах по завршетку овог исцрпљујућег меча, неколико хиљада Београђана окупи на Тргу Републике и еуфорично прослави пласман наших ''плавих'' момака у четвртфинале. Београђани су опет показали да су прави Југословени, патриоте, али и да бразилским, аргентинским, енглеским ''тифозима'' докажу да се велике победе могу и код нас прославити истом жестином - писала је 27. јуна те године "Политика".
Један од водећих и најутицајнијих играча Југославије је свакако био - Пикси. Управо он је постигао први гол у 77. минуту - уметничко дело, савршен пријем и убитачна финта која је забунила и голмана Зубизарету и читаву одбрану "Црвене фурије". Иако је Салинас осам минута касније изједначио, Стојковић је зацементирао голчином из слободњака у 93. минуту.
- Чим је немачки судија Шмидхубер одсвирао крај и означио велику победу наших изабраника, код ''Коња'' први је тријумфално стигао Београђанин Јова Малешевић носећи италијанску заставу, као доказ да је присуствовао првом мечу наше селекције у Италији. Уз скандирања ''Пикси, Пикси'' и ''Југославија'', ка Тргу Републике сливале су се колоне слављеника. Најчешће се клицало Драгану Стојковићу, а из хиљаде грла чули су се оптимистички слогани: ''Следећа је Италија'', са јасном поруком да ће наша ''плава'' чета прегазити следеће противнике и сигурно дочекати домаћине, ''азуре''.
Југославија је прошла, међутим, на путу до ''азура'' стала је Аргентина. Нажалост, и после одличне игре, вредне фаворита, Аргентина је успела након пенал серије да постигне гол. У том мечу је Драган Стојковић Пикси погодио пречку, али је са друге стране пенал промашио и Дијего Армандо Марадона. Ивковић му је пенал одбранио други пут, означивши себе као човека који је могао Марадону да заустави.
Прочитајте још
- Импозантном слављеничком амбијенту допринели су и београдски таксисти. Дуга колона таксиста, оглашавајући се сиренама и носећи југословенске тробојке, направила је победнички круг од Славије до Трга Републике. Певала се национална химна, ''Играле се делије'' и друге песме као створене за овакве, ипак, морамо признати, ретке прилике, а зачас, спонтано, људи су се ухватили у коло. Не мари што нема музике, она је долазила из хиљаде грла, познате песме ''Југославијо''.
Сам број људи на улицама је показао колико је ова победа била битна за нацију којој је, испоставило се, ово било последње Светско првенство у пуном саставу са свих 6 република. Бар на Мундијалу, није било никаквог знака да ће рата бити, тако је исто било и на улицама Београда.
- Било је грљења, љубљења, честитања, а тројица младића, најватренијих навијача, прославило је победу скоком у фонтану у Кнез-Михаиловој улици. Синоћ је, заиста, била част и понос звати се Југословеном.
Фото: Архив Борбе
* Nportal.rs због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Борбе", а овај чланак је изашао у "Политици", 27. јуна 1990. године. *
БОНУС ВИДЕО: Навијачи Звезде на улицама Београда славили титулу
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
