- Дошао сам у Атеље осамдесетих година кад су тамо били све сами тотеми позоришта. Зоран Радмиловић је играо две култне представе, "Краљ Иби" и "Радован трећи". Осим што је био невероватан таленат и карактер, био је и мргуд и ћутолог. Намргођено је гледао на живот и свет око себе. Мира Бањац га је звала клен што што је имао те обешене бркове. И онда би из те намргођености и повучености изашао на сцену, засмејавао људе до суза и добијао стотине громогласних аплауза и овација - присетио се Цветковић гостујући у емисији "Сценирање", а потом је испричао занимљиву анегдоту.

- Дошао сам један дан у бифе Атељеа који је тада био крцат. Склонио сам се за један шанкић преко пута главног шанка. Прилази ми Радмиловић.

- Здраво, хоћеш да попијеш нешто? - пита ме.

Фото: Игор Маринковић

 

Мало сам се збунио и рекао, стидљиво, да бих попио кока колу ако може.

- Кока колу?! Попиј нешто људски. Вињак. - каже он.

Ја му одговрам да не пијем.

- Што? - пита ме.

- Не знам, није ми укусно - кажем.

Фото: репринт ТВ Новости

 

- Мислиш да је мени укусно?

Након ове анегдоте Цветковић се сетио својих гимназијских дана када су се он и његово друштво из 14. гимназије дивили легендарном бифеу Атељеа 212:

- Тада је било још сијасет таквих карактера какав је био Зоран Радмиловић. Они су живели на сцени и у чувеном бифеу Атељеа 212, који је био култно место за цео Београд. Сећам са смо моје друштво и ја, кад смо ишли у 14. гимназију, гледали на тај бифе као на неки златни брег.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Из албума Ташка Начића

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".