Министар финансија Синиша Мали привукао је пажњу јавности знаменитим симболом на реверу сакоа. У питању је амблем који симболизује победу у Првом светском рату.
Историјат овог симбола сеже у деценије и пре Великог рата, а као творац овог симбола делом је заслужна и српска краљица Наталија Обреновић.
Значка представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и Албанске споменице. Цвет симболише васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила пут, док албанска споменица представља највеће страдање српског народа у Првом светском рату, а то је повлачење преко Албаније.
- Дан примирја, или по мом мишљењу примереније Дан победе из 1918, у Србији има релативно кратку традицију прослављања - почео је да се обележава од 2005, да би тек од 2012, дакле непуну деценију, постао и државни празник. Као симбол овог празника носи се амблем у виду "Наталијине рамонде", такозваног цвета феникса за који би се могло рећи да има изразиту симболичку вредност у нашој историји - каже историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју за "Новости".
Фото: Архива
- Сама биљка је откривена крајем 19. века у јужној Србији у време Обреновића, али цвета и на Кајмакчалану, месту пробоја Солунског фронта након ког је дошло до великог јуриша српске војске у отаџбину 1918. Зато се овај љубичасти цвет, стилизован са лентом некадашње Албанске споменице, данас користи као симбол обележавања Дана примирја.
Прочитајте још
Наталијину рамонду је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, а први је 1874. описао Јосиф Панчић. Наш народ ово цвеће које подсећа на љубичице, зове колачићи или васкршњи цвет, јер цвета баш за Васкрс. Наталијина рамонда је веома издржљива ендемска врста западног Балкана. Преживела је и ледено доба, а данас расте на истоку Србије и на Кајмакчалану у Грчкој, чији је највиши врх Свети Илија, на ком је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе уочи пробоја Солунског фронта у Великом рату.
- Идеја о "цвету фениксу" је више него симболична: и када је наизглед осушен, уз неколико капи воде он поново оживљава, подсећајући и на дане голготе и васкрса Србије - каже Девић.
Током четири ратне године Краљевина Србија је морала да донесе тешке одлуке, да поднесе велике губитке и страдања, и да одоли многим искушењима. Од величанствених победа на Колубари и Церу, до Солунског фронта и Албанске голготе, српска држава се на крају нашла на страни држава победница и успела да се као феникс издигне из пепела који је Велики рат оставио за собом. Управо та магична способност повратка у живот, представља главну спону између српске државе и Наталијине рамонде.
Наталијина рамонда име је добила по супрузи краља Милана Обреновића. Краљ је волео да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије. Уз краља и краљицу, увек је био дворски лекар Сава Петровић, веома образован човек који је волео дуге шетње и ботанику. Шетајући околином Ниша, уочио је овај цвет и дао му име Ramonda nissana, нишка рамонда. То име му није било суђено. Очаран лепотом краљице, доктор Сава је цвету променио име у Наталијина рамонда, Ramonda nathalie. Овај нежни цвет расте на надморским висинама од 350 до 2.200 метара, на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама, где је суво и хладно. Спада у фосилне врсте, остатак суптропске флоре, вероватно се у скривене делове Балкана повукао из Африке.
Опстанак ове врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветних биљака ради гајења на другом месту. Заштићена подручја Наталијине рамонде су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе "Сува планина", Национални парк "Шар планина". Има га и у Ботаничкој башти у Београду.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
