О његовој смрти јавност је обавештена преко објава на друштвеним мрежама од којих је најемотивнија дошла од стране Манастира Јасеновац. Наводи се да је преминуо у недељу.
- Бранко Тепић, дечак кога на иконичној фотографији Жоржа Скригина носи његова мајка Милица Тепић, преминуо је јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско - наводи се у објави.
Тепић, који је заједно са мајком Милицом и сестром Драгицом услед фотографије Скригина, фотографисане на Козари, постао симбол патње, муке и страдања српског народа у Другом светском рату, за живота је прошао егзодус и током ратних сукоба деведесетих година.
Бранко, дечак из носиљке, рођен је у септембру 1942. године, одмах после козарске офанзиве. Његов отац, народни херој Бранко Тепић, према коме му је мајка Милица и дала име, тада је већ био мртав. Заједно са другим устаницима окупатор га је ухватио и обесио у Босанској Дубици. Његова мајка Милица током рата је са децом стално била у збегу у Поткозарју бежећи од усташа. Током једног од тих лутања наишла је на ратног репортера Жоржа Скригина.
Прочитајте још
- Жорж ју је фотографисао трипут из различитих углова. Питао је онда куда ће, а она му је, како ми је рекла, одговорила: "Да ми није ово двоје, знам куда бих, овако не знам шта ћу" - присетио се Бранко у једном интервјуу.
Рата се није сећао, али сећао се какве је последице оставио.
- Одмах после рата сам имао трауму од војске, полиције, ма од свега сам бежао добрих четири-пет година. Чим видим неког у униформи побегнем под обалу Уне и кријем се до мрака. Мајка је то знала и пуштала ме, разумела, бежао сам као дивља звер, ваљда је то тај неки нагон за опстанком - причао је Бранко.
Крајем рата, Милица Тепић се с децом враћа на кућно згариште у село Комленац, где су наставили да живе. Ипак, четири године касније, Милица умире, а Бранко и Драгица прелазе да живе код ујака у оближњем селу Јошику. У Босанској Дубици Бранко и Драгица су завршили ниже разреде школе.
Бранко се потом школује у Петрињи, а затим одлази у једно село у Банији где је радио као наставник у школи. Ту се и оженио Миљом, васпитачицом у вртићу. Живот га је потом одвео у Сисак, где је живео са супругом и троје деце - сином Предрагом и близанцима Ненадом и Биљаном. Његова сестра Драгица се удала, а умрла је 1983. године.
Фама о Скригиновој фотографији и даље је трајала, али се сусрет ратног репортера и дечака из носиљке никада није догодио.
- Сећам се кад сам 1974. године дошао у Београд на једно окупљање преживелих из рата у Хотелу "Метропол". Скригин је најавио долазак и то пре свега како би се срео са мном. Ипак, током ноћи је телефонирао и рекао да не може да стигне. Но, то вече је за мене ипак било посебно, јер сам упознао Бранка Ћопића - рекао је Тепић.
Сусрет са Ћопићем, како каже, био је величанствен.
- Пре него што ми је пришао ја сам одржао један говор о рату који је њега очигледно импресионирао. Пришао је да ми честита и онда смо разговарали. Био је права људина: човек из народа, већ у годинама, али образован, светски човек, који није зазирао од разговора са сваким ко би му пришао. Скроман, а велики човек - присећао се Тепић.
Бежао током "Олује"
Током живота у Хрватској Бранко је направио и викендицу у селу Велика Градуса недалеко од Сиска. Та кућица ће му, игром случаја, добро доћи када 1991. године схвати да је ђаво дошао по своје и да је време да се из Сиска повуче у село.
- Када је 1995. опет запуцало побегли смо од "Олује" у Босанску Градишку. Осам година касније вратили смо се, али у Градусу. Никад више у Сисак. Тај лепи стан од 75 квадрата неко нам је отео. На крају испада да ми је читав живот прошао у избеглиштву. Али срећан сам. Кад видим шта имам и шта остављам, пре свега децу и пет унука, а у каквим сам временима живео. Никоме нисам на терету. Живим мирно и после свега осећам се као победник - говорио је Бранко Тепић.
(Блиц)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
