Пост је најстарија установа људског друштва, људске заједнице. Пост је на овај или онај начин присутан у свим историјским дохришћанским и похришћанским религијама.
Ако је истина, а јесте истина, да је човек HOMO RELIGIOSUS, онда је исто тако истина да човека кроз историју прати поред осталог и оно што називамо, постом пише протојереј Срећко Зечевић.
Прва Божија заповест у Рају, била је заповест о посту. То је заповест о неједењу плодова са дрвета познања добра и зла. И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са сваког дрвета у врту, али са дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш (Пост 2,16-17).
Фото: Т. Валић
Ова заповест је живот и која даје живот човеку и свету. Држање заповести је значило – храњење Речју Божијом. Ова заповест није ограничење човека, она је путоказ како да се човек односи према творевини и према Богу. Демонска сила је дошапнула Еви да је то ограничење: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо рода са сваког дрвета у врту, само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог не једите и не дирајте у њу, да не умрете.
А змија рече жени: нећете ви умрети, него зна Бог да ће Вам се у онај дан када окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро и шта је зло. И жена видећи да је род на дрвету ДОБАР ЗА ЈЕЛО, и да га је МИЛИНА ГЛЕДАТИ, и да је дрво врло ДРАГО РАДИ ЗНАЊА, узабра рода с њега и окуси, и даде мужу своме (Пост 3,1-6).
Сатана на овај начин буди у Еви, три основне потребе људске природе. Прва је потреба за храном, род је «добар за јело», друга је потреба за лепотом – «милина га је гледати», и треће је да је дрво «драго ради знања». Ово су три основне потребе без којих човек није човек и зато демон удара управо на ова три порива и усмерава их погрешним путем, преко злоупотребе саме Божанске речи.
Он усмерава поглед првих људи са Бога, на творевину, на природу. Дакле, твоја је храна у природи у којој живиш, лепота за тебе је лепота створеног света, а знање је преко општења са природом.
Према речима Библије, сатана је преко хране поробио човека и постао његов господар. Човек је окусио од забрањеног плода и на тај начин постао роб хране, тако да је целокупна његова егзистенција зависила од ње. Без хране човек умире; дакле, његов живот у потпуности зависи од хране. Па ипак, постом, односно уздржавајући се добровољно од хране, човек открива да не живи само од хлеба.
Пост је слободан повратак испуњавању заповести коју је Адам преступио . Према томе, ова прва заповест Божија дата људима је заповест о посту.
Фото: Д. Јелен
Хришћанско схватање поста
Постоји више схватања поста: Прво схватање је да је пост неки стари обичај, неки стари законски пропис. Ово је приступ посту као нечем спољашњем, што се не дотиче самог бића човековог, природе човекове. Друго схватање је изворно, библијско.
Пост је антрополошка чињеница, он је чињеница људске природе као такве и оног што називамо здравом људском природом, а и оног што називамо палом људском природом.
Пост је једноставно саставни део оног што називамо људским етосом, начином живљења и као такав пост је нешто што мења људску философију живота.
Колики је значај поста види се по томе што је и Господ Исус Христос започео своје дело спасења и искупљења рода људског од греха, дуготрајним постом и молитвом у пустињи од 40 дана. И тиме је јасно показао да и ми морамо почети прави хришћански живот постом и молитвом. Прво пост и остало све долази уз пост и кроз пост.
Својим примером Господ нам је показао колико је пост моћно оружје, тим оружјем је победио сатану у пустињи, а кроз то је победио и три највећа сатанска искушења, кроз која сатана има слободан приступ к нама, а то су: сластољубље, частољубље, среброљубље.
Оно што можемо да констатујемо као чињеницу, из констатације Евине, да је плод «добар за јело»; да је прва и најдубља потреба људска за храном.
Без хране, људско биће је непостојеће. Зато је и био у праву философ Фојербах, када је рекао да је човек оно "што поједе". Само што је он као материјалиста сматрао да је човек тело и да се само телесно храни. Међутим, човек није само тело и не храни се само телесно, него је човек и душа и храни се и духовно.
Према томе, од онога што човек једе, то он и постаје. Ако се само телесном храном храни, онда је природно да буде само телесно биће. Ако се храни и нечим другим, онда ће бити и нешто друго, више од тога. Прво искушење људској души, први подстрек њен је, питање јела. Друго искушење, похот очију – «милина га је гледати». И треће искушење је потреба за знањем, "дрво је драго ради знања".
Христос нас саветује како да постимо: А када постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. А ти када постиш намажи главу своју и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. (Мт 6,16-18). Некада су се људи у знак радости мазали уљем после купања. Тако и ми треба да чинимо, да будемо радостни када постимо. Ово уље, означава и милосрђе, а наша глава је Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а лице, тј. чула, треба омивати сузама покајања.
Фото: А. Станковић
Обично се мисли да се пост састоји у уздржавању од забрањене врсте хране, али то је само половина поста, са овом половином треба да буде удружена друга половина, уздржавање од грешних мисли, дела и жеља. На тај начин пост је двојаке природе, као и човек, телесни и духовни. И тако, ова два облика поста сачињавају прави пост, користан и за душу и тело.
Од телесног поста, без духовног, слаба је корист. То је Бог открио пророку Исаији још у Старом завету рекавши му: постите, а за време поста се судите и свађате, презирете ближњега свога, препуни сте лажи и злобе, каљате уста своја псовкама, хулите на име Божије! Немојте тако постити...да ли је такав пост мени угодан? Говори Господ Исаији (Ис 58, 4-11).
Пост није људска измишљотина, него је божанска наредба и одредба. Пост је и Божански начин живота, јер Бог не потребује хране. Пост нас приближава анђелима, који нити једу, нити пију, пост укроћује тело, да би душа живела, док угађање телу убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се рађају угађањем телу.
Главни циљ поста састоји се у обуздавању тела, очишћењу тела и његових прохтева и јачању духа и воље. Пост је средство дато нам од Бога, да њиме као уздом, укротимо тело и потчињавамо га духу. Док такав однос између тела и духа постоји, дотле ће се живот човеков хармонично одвијати и биће у складу са васколиком видљивом природом, у којој влада савршена хармонија и поредак, благодарећи томе што над природом господари и њоме управља разумни Дух – Бог.
Где се овај природни поредак наруши и разумни дух падне у ропство неразумне стихије тела, ту настају фаталне последице и поремећаји од којих трпи сам човек. Тело је добар слуга, а зао господар.
Однос према храни зависи од става који човек има према себи и према смислу живота уопште. Онај који сматра да је човек тело и само тело, и у времену и вечности, бринуће се једино за своје телесно одржавање и здравље. Код таквог све је подређено стицању хране и уживању у њој. Такав и када се уздржава, чини то искључиво тела и његовог здравља ради.
Онај пак, који верује да је човек психофизичко биће, тј. биће устројено од душе и тела и који прихвата вечни смисао човеков, бринуће се не само о неговању телесног здравља, него и о своме душевном и духовном здрављу, своме здравоумљу.
Пост и медицина
Модерна медицина као и савремена психологија и психоанализа постале су на темељу експерименталног познавања човека, потпуно свесне дубинског јединства, узајамности и међусобне зависности душевног и телесног у човеку. Телесни живот и здравље зависе од душевног; душевни и духовни живот под великим су утицајем стања људског тела.
Многе телесне болести имају свој корен у психи, душевни поремећаји су често проузроковани телесним манама и болестима. То што је модерна наука стекла после дугог лутања и трагања, често пута – заблуда и једностраности, Црква је то вековима знала, указујући управо на пост као моћно средство задобијања равнотеже душевног и телесног и постизања целовитог здравља.
Пост нам открива светињу хране и хлеба кога једемо. Тек кад се човек нечега лиши, осети и спозна његов значај.
Правила поста
У овом посту, од 28. новембра до 7. јануара: понедељком, средом и петком постимо користећи храну спремљену на води, уторком и четвртком користимо храну спремљену на уљу, суботом и недељом дозвољена употреба рибе.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
(Eparhija.com)
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
