Драгиша Крунић био је београдски аутомеханичар у чију су радионицу аутомобиле “на лекарски преглед и опоравак” довозили разни познати глумци, сликари, режисери…
Годинама се код Драгише, човека ведрог духа, али и надареног дуборесца, песника, сатиричара, окупљао ондашњи крем друштва. Док би им се поправљао аутомобил, он би се шалио са муштеријама, ћаскао, водио озбиљне разговоре…
Једна од његових муштерија био је и редитељ Здравко Шотра, филмски редитељ, творац разних серија. Прочуло се на тадашњој Радио-телевизији Београд о аутомеханичару који има занимљиве приче, па су Шотри предложили да са њим направи сценарио за серију о мајсторској радионици.
Драгиша би причао, Шотра бележио и тако је почетком 80-их година прошлог века, настала једна од најпопуларнијих југословенских серија – “Приче из радионице”, у којој су глумили великани – Зоран Радмиловић (главни мајстор Живота Говедаревић), Мира Бањац (његова супруга у серији), Драган Максимовић (шегрт), Ненад Ненадовић (млађи шегрт), Велимир Бата Живојиновић (месар Пуфта), Јелица Сретеновић (опасна Пуфтина жена), Милена Дравић, Тања Бошковић, Мића Томић, Стева Жигон (до лудила заљубљен у свој аутомобил у који се могло ући само са папучама!), Павле Вуисић (психијатар), Милан Срдоч (накупац), Драган Зарић…
Прочитајте још
Крунић је рођен 1929. на Пашином брду. Од 1947. до почетка 50-их, након завршеног заната, радио је у разним фирмама, али га је, како је говорио, самоуправљање онеспокојило, па се бацио у приватнике. Од 1968. је “лечио болесне пежое”, а захваљујући дружењу са уметницима, почео је и сам да пише.
Објавио је три збирке: “Између хлеба и неба” 1975, “Моје муштерије” 1982. и “Ја, заточеник ноћи” 2000. године, као и прилоге у ЈЕЖ-у и другим листовима. Добитник је награде ЈЕЖ-а “Брана Цветковић” за сатиричну поезију (1987). Написао је сценарио (косценариста Здравко Шотра) за ТВ серију “Приче из мајсторске радионице” (ТВ Београд, 1982) и сценарио, такође са Шотром, за филм “Шеста брзина” (1985). Био је и глумац књижевног позоришта “4 аса”, са Љубивојем Ршумовићем, Растком Закићем и Миљенком Жуборским.
После деценија бављења поправком аутомобила, одлучио је да се сасвим посвети уметности и од аутомеханичарске радионице направио је галерију у којој је приређивао изложбе еминентним сликарима (Милић од Мачве, Тикало, Зоран Настић, Милан Туцовић…), а комплетан намештај у том простору сам је изрезбарио.
Преминуо је 2004. године у Београду.
(Мондо)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
