Светог Николу слави највише домова у Србији. Број свечара прелази 30 процената укупног становништва наше земље. Ако рачунамо да просечна породица има око 20-ак гостију за славском трпезом, онда је потпуно јасна изрека - "Пола Србије слави Никољдан, а друга половина одлази у госте."
На улицама у Србији на дан светог Николе понавља се иста слика. Ужурбани пролазници, елегантно обучени, са цвећем и флашама пића у рукама журе да стигну на по две, три славе истог дана. Премда ове године свети Никола спада у уторак, радни дан, врло је могуће да ће се оваква слика поновити и сутрадан, па чак и у среду. Познато је да многи Срби славу славе три дана, а сада ће то бити највише из практичних разлога.
Фото: Профимедиа
Поштовање Светог Николе у нашем народу објашњава се угледом који је стекао још за живота, у римско доба. Прелазећи у хришћанство, за патрона га је бирао велики број Срба. Свети Никола Чудотворац својим животом наметнуо се као симбол хришћанских вредности. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу. Напуштајући паганска веровања, Срби су на примеру Николаја Мирликијског препознавали значај и смисао хришћанства.
Колико је поштован говори и податак да је њему посвећена готово половина храмова СПЦ. Свети Никола је такозвана кровна, манастирска слава Српске патријаршије. У оквиру СПЦ постоји више од 600 цркава и манастира посвећених Светом Николи.
Прочитајте још
Многопоштован у српском православљу свети Никола је био заштитник српских краљева и владара.
Фото: Википедија
Управо зато су најстарије цркве наши владари посветили светом Николи. Према предању, сматра се да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, те је с тога овај српски краљ цркви у Барију поклонио икону овог светитеља на којој се заснива данашња представа овог свеца прихваћена у целом свету. По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, те се ова српска икона сматрана чудотворном. Чак и данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин. Краљ Милутин око свечевог гроба направио је и капелу изливену од мешавине сребра и злата. Чак и после пропасти средњовековне државе Срби су и даље даривали овај храм.
И Кнез Милош Обреновић је славио Светог Николу по свим народним обичајима, а док је дизао славу, пуцали су топови и звонила црквена звона.
(Опанак)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
