Тако је и са мајкама и бебама које су ових дана, у шта су се уверили репортери "Новости", хоспитализоване на дечјем одељењу КБЦ "Др Драгиша Мишовић" у Београду, која је у тзв. ковид-систему и где бију двоструку битку против опаког и непредвидивог вируса.
Док пролазимо кроз први спрат црвене зоне "Мишовића" са свих страна допире плач беба. Нејаки пацијенти у рукама мајки које "ломи" температура. Ни оне немају тај луксуз да брину само о себи док се боре са короном, јер им је, кажу нам, здравље детета прече. Ипак, пожртвовано медицинско особље ту је у сваком часу да преповије бебу, донесе је мајци на подој, упути речи охрабрења. У једном боксу од короне лече се тридестједногодишња Сања Секулић и њена ћерка Даница која је тек напунила месец дана.
- Боље сам данас, али и даље имам високу температуру - говори нам Сања док доји бебу. Што се и саветује, додају лекари.
- Када сам са њом дошла у болницу била сам негативна, а после два дана сам добила прве симптоме - објашњава Секулићева. - По доласку кући никуда нисмо ишли, али мој супруг ради тако да нам је вероватно он донео вирус. У првим данима у болници била сам веома уплашена јер сам и сама здравствени радник и знам до каквих све компликација може да дође. Ипак, хвала Богу, иде набоље. Само сам се молила да температура са ње пређе на мене, онда ми је лакше.
Фото: Игор Маринковић
Прочитајте још
Док јој медицинска сестра помаже да пресвуче бебу, Сања не заборавља да похвали своје колеге:
- Сви су предивни. У данима када нисам могла да устанем и дођем до њеног кревеца и да је узмем у руке, све време су је обилазиле и биле с њом док се истуширам и смогнем снаге.
Сања није била вакцинисана. Како каже, пет година борбе за родитељство увукло је страх да ће јој вакцина исцрпети организам и да неће моћи на вантелесну.
- Имала сам један спонтани побачај - објашњава своју одлуку тридесетједногодишња мајка. - И онда сам остала трудна, а током трудноће имала сам и хематом. Ипак, саветујем свим женама да се вакцинишу пре планирања трудноће. Чим се опоравимо, отићи ћу и ја да примим вакцину.
На дечјем одељењу "Мишовића" са ковидом 19 тренутно се бори 28 пацијената. Најмлађа је беба од 21 дан, а најстарији пацијент има 17 година. Са најтежом клиничком сликом су они узраста око 14 година и старији. А у овом таласу њихов ток болести, објашњавају нам лекари, подсећа на стање одраслих пацијената. А новопечени родитељи долазе уплашени, јер знају да су се у овом таласу дешавале компликације чак и код најмлађих.
- Оно што је тренутна карактеристика, у овом таласу, јесте много беба до месец дана, које на лечење долазе у пратњи мама које су исто тако заражене - објашњава др Оливера Остојић, начелница дечје болнице КБЦ "Др Драгиша Мишовић". - На срећу, већина њих долази са лакшом клиничком сликом. Ипак, у последњих 10 дана смо имали две бебе са тешком сликом које су пребачене у "Тиршову".
Фото: Игор Маринковић
Било је и ситуација, открива нам др Остојић, када су породиље због погоршања пребацивали у ковид за одрасле док су бебе остајале на дечјем. Старија деца су без пратње, па им одсуство родитеља надомешћује боравак у соби са другом децом сличног узраста.
- Делта сој је много вирулентнији за децу - каже др Остојић. - . Уколико се стање погорша, шаљемо их у терцијарну установу.
Док пролазимо кроз ходнике где малаксале младе мајке покушавају да нађу занимацију деци вртићког узраста и објасне им зашто не могу напоље, др Остојић нам објашњава да је епидемија сада узела маха и да није могуће на најбољи начин изоловати децу поготово када су у колективу.
- До овог таласа имали смо доста добро искуство са млађом децом, али се ситуација променила - наводи др Остојић. - Препорука је родитељима да свакако децу не шаљу у вртић када су позитивни, јер малишани могу да буду асимптоматски или са блажим симптомима који се у првим данима не препознају, а да заразе другу децу.
Једини пацијент на одељењу интензивне неге је девојчица која је са позитивним тестом стигла из Звечанске. О детету без родитеља као о свом брине целокупно особље "Мишовића", уверавамо се док улазимо у собу где јој медицинска сестра мери температуру.
- Стабилно је. На интензивној је, јер је сама, без пратње. Овде је учесталије присуство сестре. Не можемо да је оставимо по собама где су старија деца без пратње - каже нам медицинска сестра Зорица Радошевић.
На другом крају ходника, медицинска сестра Марија Бајић намешта постељину са медведићима. Ту су да буду и ковид и патронажне сестре и олакшају им колико могу боравак у болници. Под визирима и капама, очима успостављају поверење са малишанима:
- Иако смо навикли да радимо са децом, сада имамо и бебе до месец дана старости, са чим се раније нисмо сусретали. Зато нам долазе и колеге са неонатологије да припомогну око превијања пупка и неких других ствари које су битне за бебу у првим данима. Овде се оне лече и расту.
И напослетку, пењемо се на спрат где леже старија деца. Једанаестогодишња Јована Милосављевић управо је добила вест да иде кући. У свој дом у Крушевцу. Њена мајка, и сама медицински радник, свих седам дан била је уз њу, а успела је да се не зарази.
- Пресрећне смо - каже Милица Марјановић, Јованина мајка. - Она је добила температуру и била је у кућној изолацији по савету педијатра. Пошто сам здравствени радник, само сам једне ноћи приметила да је изнемогла, измерила јој сатурацију и видела да јој је спала. Хитно су нас из Крушевца послали за Београд са обостраном упалом плућа у средње тешком стању. Хвала богу, успела је да се опорави. Нисам се заразила јер сам била вакцинисана. Мислим да ме је вакцина у овом случају спасла короне.
(Новости)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
