Овако је пре годину дана у разговору за "Новости" причао пуковник Владан Племић, тада заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације МУП Србије, који са поносом истиче да је српски ватрогасац међу најбољима у свету.
Пре неколико дана, овај храбри и племенити човек отишао је у заслужену пензију. Након 35 година радног стажа и безброј критичних ситуација, пред завршетак радне каријере, опростио се од свог занимања емотивном поруком:
- Последњи дан професионалне каријере. Драге моје колеге ватрогасци, хвала вам на свим лепим тренуцима које смо провели заједно. Искрено, радио сам посао који волим, са људима које волим. Извините ако сам некада неког повредио. Свима вама који се бавите овим послом желим да се увек враћате вашим породицама и да дочекате пензију. Остаћете у мом срцу док сам жив. А, сад адио - опростио се Племић на Фејсбуку.
Овај неустрашиви ватрогасац са својим тимом доказао се небројено пута. О томе сведоче и признања из Грчке, где су чак три пута била ангажовани у савладавању ватрене стихије, која је гутала све пред собом. Два пута је са колегама прискакао у помоћ грчким ватрогасцима гашећи пожар на Хиландару, а прошле године су српски ватрогасци били ангажовани и на острву Евија.
Прочитајте још
- На Евију смо стигли када су грчке колеге већ биле на измаку снаге и сви су нас гледали неповерљиво - присећао се Племић. - А ми, препуни жеље и љубави да им помогнемо, већ првог дана улетели смо директно у ватру. И успели смо да обуздамо стихију. У једном тренутку дали су нам да руководимо целим сектором. Народ нас је грлио и љубио. Тих дана смо били нераздвојни, док смо мотрили да се случајно неки нови пламен не појави. А, кад смо одлазили, они су плакали. А,и ми са њима.
Ипак, слика жена, па чак и новинара, који се клечећи захваљују српским спасиоцима, заувек се нашим ватрогасцима урезала у срце.
- Заједнички непријатељ, ватра, уверио нас је колико су наша два народа повезана - истиче Племић. - То нас је додатно мотивисало да извучемо максимум из себе, да том народу ублажимо патњу и страх, смањимо штету.
Ипак, као један од најтежих тренутака у каријери пуковник Племић истиче пожар у Фабрици вискозе у Лозници.
- Радило се о експлозивно опасном материјалу у подземним резервама - присећао се овај ватрогасац. - Требало је сићи у подрум и "снимити" ситуацију, јер се није знало како ће те материје да реагују на средства за гашење. Нас десеторо је одлучило да се, на неки начин, свесно жртвује. Први и једини пут сам тада осетио да треба да позовем породицу пре интервенције. Чуо сам се са супругом и децом. Онда смо ушли у подрум. Срећом, све се добро завршило.
Племић са великим поносом описује српског ватрогасца:
- Наш ватрогасац мора да буде школован, да је физички и психички припремљен, да познаје физику и хемију, да брзо размишља и хитро доноси одлуку. Јер, динамика пожара није свуда и увек иста. Зависи од много фактора, почев од климе. Чак и глобалне промене и њихов интензитет, доводе и до промене тактике. Ми се зато брзо прилагођавамо датим условима.
Грађанима Србије, посебно возачима, овај храбри човек поручује и да, кад год виде ватрогасно возило које жури на интервенцију, склоне се у страну, јер некад само од њихове брзине зависи нечији живот! И не само то. Свуда у свету ватрогасци су хероји данашњице. Они при свакој интервенцији ризикују свој живот и никада не знају да ли ће се вратити кући.
Један од њих је и Племић, који броји прве дане заслужене пензије.
ПОМОЋ МАЈКЕ БОЖИЈЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ ИСПРЕД ХИЛАНДАРА
НА наше инсистирање, уз снебивање, Владан Племић нам је пре годину дана испричао несвакидашњи догађај са Хиландара, који се збио 2012. године, а који му се, како истиче, урезао у срце и душу. О њему изузетно ретко говори:
- Пет дана борили смо се са пожаром, чинило се узалуд. Имали смо и подршку грчких авиона, али ватра је гутала све редом, а пламени језици су били све већи, изнад крошњи дрвећа. Ватра, која је сваким треном била све јача и гутала све пред собом, опасно се приближавала манастирима. Била је на километар од Хиландара. Око поднева угледали смо надреалну слику. Појавили су се монаси из манастира. Стали су готово на саму линију пожара. У рукама су држали икону Мајке Божије Тројеручице и обавили су молебан и литију.
Неколико сати касније тамни облаци надвили су Хиландар. Јака киша и провала облака угасили су пожар.