Момчило је у интервјуу за "Блиц" испричао детаље из живота, од ране младости и првог конзумирања алкохола и каријере. На питање која му је омиљена улога, Оташевић је рекао:
- Омиљена улога ми је улога оца. Уживам у томе, зна понекад бити и напорно и захтевно и физички и психички. Прелепо је и уживам у њиховој срећи и првим искуствима, открићима, она искра у оку- искрен је глумац. Затим је открио која му је омиљена дестинација:
- Цетиње ми је омиљена дестинација. Празнике сам провео феноменално. Можда неколико пута због пословних обавеза нисам био на Цетињу када је Бадњи дан и Божић. Ове године јесам и страшно сам поносан и срећан што сам успео да одем са оцем и сином да уберем Бадњак јер је то традиција која се наставља. Јакша је једном ударио, касније се забављао по шуми док смо ми одрадили све што треба. Лепо му је било.
Када се први пут напио не сећа се да ли је добио батине само од оца или и од мајке:
Прочитајте још
-Цетињски бламови нису за причу, то је незгодно мало. Осамнаести Драшков рођендан, ја имам 14 година, први средње. Попио сам неколико ђус вотке, што је тада за тај организам било довољно да будеш на врх главе. Дошао сам кући, питали су ме шта сам пио јер су видели да се не понашам баш нормално. Рекао сам: “Две Кока-Коле и једну Фанту”. Како је ишао разговор даље, ја сам појачавао и причао да нисам пијан. И онда ми је било забрањено наредних 7 дана да се јавим другарима, ни кроз прозор нисам смео, из куће нисам смео. Не сећам се само да ли су ме пребили обоје или само отац- кроз смех је испричао Оташевић.
Слава га није променила, како каже и још увек је у контакту са старим пријатељима:
-Због њих останеш исти. Имамо групу на Вајберу која је стара колико и он. Зове се “Нећу пасош, врати ми кусур”, то је наша интерна фора која је остала. Свакодневно смо на тој групи, где год да сам на ту групу се пише. Подрже ме и на премијерама филмова и представа. Дођу до Загреба да се и дружимо, и утакмице кад су. Држимо се, не дају ме, не дам ни ја њих- прича Оташевић који се слаже са чињеницом да је одрастао у другачијем времену од своје деце сада.
-Рођени смо у друго време, па их није било. Време на компјутеру ми је било веома ограничено. Играли смо фудбал на улици. Они сад кад дођу на Цетиње код музеја знају да је то слободна зона и уживају. Безбрижан сам. Ове године је било прелепо са клизалиштем. Колико смо ми уживали у некој другој слободи толико они имају неку своју слободу и ствари које ми нисмо имали.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
