Неутралних је мало или нимало, јер Весић махом изазива опречна осећања у бирачком телу и мало кога оставља равнодушним. Одговоре на нека од ових питања заменик градоначелника је покушао да да синоћ у својој животној и политичкој исповести на ТВ Хаппy.
Једна од тема која је посебно заинтригирала јавност јесте онај део разговора о његовом односу са Зораном Ђинђићем и тренуцима када је премијер убијен, политичкој позадини тог убиства, Легији и Црвеним бераткама.
"Највише сам се везао за Ђинђића"
- Ја сам срећан што сам одрастао уз Зорана Ђинђића. Упознао сам га 1990. године у листу "Демократија", радио сам тада као новинар. Зоран је нама који смо били млади био близу, ја сам се нашао тада као клинац одједном у једној политичкој организацији. Највише сам се везао за њега, постао сам шеф његовог кабинета 1997. године - рекао је он.
Фото: П. Митић
Говорећи даље о том периоду, Весић је испричао неколико потресних сцена из времена ратова деведесетих и војној акцији "Олуја":
- Кад су дошле избеглице из Хрватске, на тракторима, мене је Ђинђић послао да их дочекам. Провео сам 13 или 14 дана на Сремској Рачи, то је било јако тешко. Мушкарце нису пуштали у Србију. Гледао сам тешке сцене, продавали су за 10 марака флашу воде људима. И никада док сам жив нећу заборавити те сцене. Зоран је купио велики број пилића, у кесама се носило, јаје, пола пилета које су пекле пекаре и то се давало тим људима. То је многим људима био први оброк од напуштања Книна. И то је била заиста страшна ситуација. Идем уз колону, ви не чујете ни једну једину реч, ни дете које плаче, ја ту тишину некада и данас сањам. Нико не проговара ниједну реч. До тада нисам разумео како тишина може да буде страшна.
Како додаје, много пута је био са Зораном Ђинђићем и у Републици Српској, "јер је Зоран имао посебан однос према Републици Српској".
На констатацију водитеља да се говорило да је Ђинђић после (главног и одговорног урендика "Дневног телеграфа" Славка) Ћурвује следећи и на питање да ли после свега зна ко је убио Зорана Ђинђића, односно ко је то убиство наручио, те да ли постоји политичка позадина, Весић је рекао:
"Ја не знам да ли постоји политичка позадина. Ја знам ко га је убио, убице су у затвору. Они су признали своја убиства и шта год ко после причао о томе... То је тако. Нисам сигуран да је ико од њих имао мозак да то сам смисли, неко је морао да их наговори, да то осмисли. Нажалост, никада није истражено ко је стајао иза тога".
Он је подсетио и на то да је и у нашој прошлости било политичких убистава, наводећи пример кнеза Михаила, "па никада није нађено која је политичка позадина, а убице су нађене".
На питање ко је био кадар да убије Зорана Ђинђића и да се "говорило да је то запад...", Весић одговара:
Фото: П. Митић
"Немојте да заобравите да је Зоран Ђинђић пред смрт покренуо питање Косова и Метохије. Никада нећу заборавити, био је на неком путу, вратио се рекао: 'Хеј ја ћу да покренем питање Косова". Па је после писао Еврпској унији, Бушу, Путину..."
Весић додаје и да Ђинђић по питању Косова и Метохије "ни у Србији није имао подршку".
Где га је затекла вест о убиству Ђинђића
На питање где је затекла вест о смрти Ђинђића, Весић је испричао:
"У Народној скупштини. Била је седница Одбора за безбедност. Био је ту (бивши помоћник министра унутрашњих послова и начелник Ресора државне безбедности) Сретен Лукић. Добио је вест, видео сам да се нешто дешава, изашао сам са њим у ходник, рекао ми је 'неко је пуцао на премијера'. Отишао сам одмах у Ургентни центар, затекао сам лекаре, рекли су ми да је мртав. Отишао у Владу, Влада је била празна...", испричао је Весић.
На питање водитеља "ко ти је рекао: шта да радимо ако дође Легија да нас убије?", Весић је одговорио: "Па да пуцамо".
"Коме си то рекао?, питао је Марић, на шта је Весић одговорио: "Па ономе ко ме је то питао" и додао: "Не, најбоље би било да га пустимо да, пошто је убио премијера, направи још и државни удар".
Да ли је Легија долазио наоружан у Владу
На питање водитеља да ли је истина да је Легија долазио наоружан у Владу, Весић кажа да је "долазио наоуржан до уласка у Владу, а онда је улазио ненаоружан".
- Све време сам размишљао да је у току државни удар и размишљао сам да би се Зоран у том тренутку понашао управо онако како смо се ми понашали тада. А та прича се догодила када је била побуна Црвених беретки... Он јесте дошао (Легија, прим, аут.) и мало људи у полицији је тада било спремно да се одупре Црвеним береткама. И тада смо ми схватили да је потребно да се формира Жандармерија, ја сам им иначе смислио име... Схватили смо да морамо да имамо формацију која може да им се супротстави, а да није војна", испричао је Весић.
Истина о "патосирању" Легије
"Зоран Ђинђић је на састанку питао Сретена Лукића да ли може да им се супротстави. Он није рекао да не може, али је Зоран то тако протумачио. Није било пуно полицајаца који су били спремни. Савезни МУП је тада преузео обезбеђење Владе и тада је Легија ушао да разговара са њим, сачекао га је Ненад Баточанин, помоћник начелника Прве управе савезног МУП-а, који је иначе после убијен... И рекао му је "остави пиштољ". Онда је он (Легија) онако театрално, смејући се, оставио пиштољ и ушао ненароужан. Тако да јесте дошао до Владе наоружан, а онда ушао ненаоружан", испричао је детаље Весић.
На то га је Марић питао да ли је истина или легенда да је Баточанин патосирао Легију, да је Легија пао, Весић каже да то није истина, али да га јесте разоружао.
- Суштина је да сам ја то вече организовао тешку механизацију пошто су они дошли до Сава центра, и били смо спремни да ако не успеју разговори у Кули, да блокирамо све мостове и позовемо народ на борбу. Били су свесни тога, па нису ишли до краја, а онда је формирана жандаремраија - испричао је Весић.
Он је рекао да је тачно је постојао проблем у тим криминалним круговима и Зоран Ђинђић је хтео да се с криминалцима разрачуна.
- Акција "Сабља" после убиства је била планирана и требало је да се догоди пет, шест дана пре убиства, тако да би Зоран Ђинђић лично руководио том акцијом - рекао је он.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
