Српски глумац Раде Марковић једно је од имена које добро памте бројне генерације, по бројним улогама у култним филмским остварењима.
Као филмски глумац дебитовао је 1948. године улогама скојевца-илегалца Мише у филму "Бесмртна младост" Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму "Софка" Радоша Новаковића. Важио је одувек за присутног и траженог глумца. До 1987. године је наступио у око 60 филмова редитеља свих генерација. Нарочито је био запажен у улогама, главним и већим споредним, ауторитативних личности.
Фото: Архива Новости
Био је део легендарних глумачких екипа, а ово су само нека од остварења у којима је играо: "Бурдуш", "Нож", "Николетина Бурсаћ", "Пут око света", "Вариола вера", "Хасанагиница", "Валтер брани Сарајево", "Отписани", "Национална класа", "Мајстори, мајстори", "Приче из радионице", "Како сам систематски уништен од идиота", "Бал на води", "Тито и ја", "Ми нисмо анђели 2" и бројна друга остварења.
Раде је годинама био у браку са колегиницом Оливером Марковић, такође нашом легендарном глумицом, а са њом је добио сина Горана који је данас познати српски редитељ.
Прочитајте још
Радетов успех и популарност никада нису јењавали, а његов животни пут био је трновит, имао је своје тренутке кризе и меланхолије. Тако је говорио читаоцима у једном новинском тексту.
Фото: Архива Новости
- Увек сам био усамљен и никада нисам био убеђен да је мој пут онај прави. Често је живот пипање по мраку, па схватите да сте у заблуди, да сте годину-две провели улудо и пропустили многе битне ствари. Тада вас ухвати паника... Имао сам велике кризе у својим четрдесетим годинама, а оне су биле до те мере интензивне да сам се развео, напустио позориште и добио чир.
- Онда сам дефинитивно променио живот, онако, пресекао сам као секиром. Изложен сам паљби на отвореном простору већ пола века и огуглао сам на притиске. Успео сам да опстанем на првом месту због тога што се нисам тако често појављивао у медијима, само када сам имао разлог за то. Не волим ту врсту популарности која се заснива на основу тога колико се неко појављује у медијима. Када сам био млад, то ми је импоновало, а онда је дошао тренутак када сам пожелео да будем сам.
Фото: јутубе/принтскрин
- Чак сам доживљавао и велике кризе. Десило ми се, рецимо, да три-четири године нисам могао да крочим на сцену. Нисам имао храбрости да изговорим ниједну реч на сцени због тога што сам изгубио тло под ногама. То су, ваљда, оне нормалне људске и уметничке кризе у четрдесетим или не знам којим годинама... Онда сам се поново скупио и ушао у један другачији, зрелији период. Постао сам много строжи према самом себи, нисам више допуштао неке глупости које сам радио у опасним годинама - причао је тада Марковић.
Током дугог и плодног живота, овај врсни глумац овенчао се и многобројним наградама, а уз признања Стеријиног позорја, Гавелину награду, три Арене, врхунац његовог стваралаштва свакако је Добричин прстен који му је припао 1998. године за животно дело. Ипак, права круна његовог живота су син Горан и ћерка Ленка коју је добио у поодмаклим годинама са другом супругом Лидијом.
Иако његовог и Оливериног сина сви знају, многима није познато да је Марковић у познијим годинама са својом другом супругом добио и ћерку Ленку.
- Лидија и ја смо се упознали у лето 1976. у Будви, али венчали смо се тек 1992. године. Ленку сам добио касно и сећам се да је током једне вечере мој син Горан рачунао да Ленкина мама, он и ја заједно имамо двеста година. Међутим, моја ћерка се с тим добро носи. Не могу да кажем да сам јој строг родитељ, али плашим се за њу због џунгле која влада на београдском улицама
Она је одговорна девојка која када нешто каже, онда то и испоштује. С друге стране, веома сам поносан на Горана који је занимљив редитељ јер интересантно посматра ствари. Радили смо заједно, а чак сам добијао и неке улоге које ми није намењивао, попут оне у филму Вариола Вера", говорио је својевремено Марковић који је својој породици, али и свима другима, оставио огромно наследство кроз своје глумачке улоге које је маестрално одиграо.
И управо је Ленка била разлог што је под старе дане плакао. Наиме, кад је сазнао да је његова друга супруга Лидија у другом стању, није могао да савлада емоције. Бризнуо је у плач среће који је трајао, по сведочењу његове супруге, десетак минута.
Био је на одмору у Клањцу, у кући своје друге супруге, када му је позлило. Преминуо је 10. септембра на кардиолошком одељењу болнице у Забоку, у Хрватској. Сахрањен је 15. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а поред чланова најуже породице, његовом погребу присуствовале су бројни пријатељи, колеге и државници.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
