Петрука неколико пута током сведочења наглашава да "Здружена сила" није била добро вођена кампања. Од већ наведеног "проблема" да након месец дана нису имали валидне мете за гађање до тога да РОЕ (Рулс Оф Енџаџмент) није био адекватно дефинисан. Из његове приче стиче се утисак да су ескадриле и пилоти морали сами себе да штите од контроверзних наређења што је он, како тврди, једном и урадио.
Причу о етици у борбеним операцијама и јасном одабиру непотребних цивилних циљева почиње мисијом која је требало да се обави 5. маја.
Како прича, добили су задатак да дејствују касетним бомбама CBU-87 по једном селу у Србији. Каже да му је испрва било сумњиво да је мета село (које није успео да идентификује и након рата) али да је цео процес планирања мисије био нестандардан.
На мапи је само био уцртан правоугаоник у оквиру којег су требали да баце касетне бомбе без конкретног војног циља. Петрука се побунио и кроз ланац команде звао је AOC (Аир Оператионс Центер) да их пита да ли су сигурни да је у питању валидна мета. Одговорено му је да је лично генерал Мајкл Шорт (командујући свих НАТО ваздушних снага за ударе по Југославији) потписао наредбу за ово конкретно дејство. Петрука је затим осталим посадама из своје ексадриле казао да не би требало да изврше овај задатак уколико приликом циљања видео сензорима не буду убеђени да се ради о војним циљевима. Процедура коју су договорили међу собом за ту евентуалност била је да бомбе баце у оквиру задатог правоуганика али у шуму ван цивилног насеља.
Тако је и било. Током приласка циљу видели су да је циљна тачка била на две православне цркве. Посаде се слажу да касетне бомбе избаце на договрену ненасељену локацију у шуми. Међутим, други пакет са другим посадама из његове ескадриле био је поново таскован за исти циљ другу ноћ. Петрука сазнавши за то оставља писану поруку као упозорење да се ради о црквама пилоту из посада који је одговоран за планирање следеће мисије. Поменути пилот ипак извршава мисију након протеста кроз ланац командовања који није дао резултат и, како Петрука тврди, тај пакет уништава цркве са касетним бомбама.
Прочитајте још
Поменути пилот је према Петрукином сведочењу након рата имао психичке проблеме и страдао је у удесу малог цивилног авиона који је сам летео. Петрука је након рата срео генерала Шорта и суочио га са избором овог онкретног циља на шта је Шорт одговорио да се не сећа детаља.
Настављајући на причу уништавања цивилних циљева Петрука помиње да је познавао "Wild Weasel" колегу пилота који је за време кампање "Здружена сила" службовао у Штутгарду и који му је лично потврдио да је од стране НАТО старешина било наредби за намерна циљања цивилних циљева на простору Југославије и да је то, како је његов пријатељ чуо, рађено како би се "Србима очитала лекција". Петрука на крају ове приче констатује да сматра да му је ово била најбоља мисија у борбеној каријери – зато што је није извршио.
Дејство по мосту у Грделичкој клисури и путничком возу који је у том тренутку прелазио преко моста приликом којег је погинуло најмање 13 цивила Петрука описује као грешку. Он лично није учествовао у овој мисији али је детаљно реконструише и анализира уз приказивање неубрзаног снимка самог дејства.
Он тврди да воз није био мета јер, како тврди, све и да је у возу био неко кога је требало гађати то се не би обавило на овај начин и са овим убојним средствима. Примарна мисија је било уништење моста са две вођене ракете АГМ-130 (ради се о бомби ГБУ-15 са ракетним мотором). Емитујући снимак дејства објашњава распоред пажње WSО-а који ову, практично радио контролисану бомбу, наводи гледајући фокусирано кроз уско поље на приказивачу у кокпиту.
(Танго сикс)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".