Државни празник се прославља 15. и 16. фебруара у спомен на дан када је на збору у Орашцу покренута Српска револуција и борба за ослобођење од Турака. Осим тога, слави се и као Дан уставности у спомен на дан када је у Крагујевцу заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије.
Први српски устанак
ФОТО: Архива/Википедија
Самоуправа код Срба је дошла до изражаја у време везира хаџи Мустафа-паше, којег су због благе нарави звали "српска мајка". Међутим, јаничарима-узурпаторима није одговарао те су га убили 1801. и преузели власт у Београдском пашалуку. Поделише га на четири дела и почеше терорисати народ.
Срби тајно почеше да спремају буну када је зулум достигао границе неиздрживости. Дознавши намере народа, дахије су организовале погубљење виђенијих срба - Сечу кнезова.
Они који умакоше турском мачу, скупише се у Орашцу 1804. године на Сретење Господње где изабраше Карађорђа Петровића за првог међу једнакима. Тога дана отпочела је борба за ослобођење од Турака.
Устав Србије
Фото: Архива Новости
Димитрије Давидовић састави први Устав који је извршио поделу на законодавну, извршну и судску власт, што је и данас стандард демократије и уставности. Прокламована су права и слободе грађана као што су неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Укинути су чак ропство и феудални односи.
Прочитајте још
Под притиском великих сила беше поништен само 55 дана након потврђивања од стране кнеза Милоша Обреновића. Ипак, сматра се једним од првих демократских устава у Европи.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
