Она је открила како је прошла кроз све то и како је успела тако брзо да се врати послу.
- Људима је тешко и да замисле како изгледа када поломите ручне зглобове, а морам признати да је било и мени пошто до сада никад нисам доживела фрактуру. Пад у Француској на скијању није био страшан, а десио се због тога што сам се преценила и изгубила снагу. Возила сам борд и наишла сам на ледену плочу на делу стазе на ком се убрзава пре спуштања у подножје. Проклизала сам и због премора почела да губим равнотежу. Кад сам схватила да ће ми страдати карлица јер су ми ноге везане, покушала сам то да избегнем и дочекала се на руке. Том прилико су ми напукли зглобови. Одмах сам померила врат, карлицу, кичму, да проверим да ли је све у реду. Да сам била у тренингу, ништа од овога се не би десило.
- Леву руку су ми наместили одмах, а десну из другог покушаја. Лекар ми је рекао да је мислио да ће десна морати да се оперише, али је ипак успео да је намести. Ишла сам да снимим и сутрадан, 12 сати после пада, након чега су ме посаветовали да када се вратим у Србију обавезно одем на скенер, што сам и урадила по повратку кући,К прича она и додаје да су наши лекари закључили да јој је операција неопходна.
- Медицински тим је стварно био диван, љубазан, пун духа, не само према мени него и осталим пацијентима.
Фото: РТС принтскрин
Прочитајте још
Кристина не крије да је остала у шоку када се појавила информација да је ''у тешком здравственом стању''.
- Нисам се још ни пробудила из анестезије кад је почео да ми звони телефон, а пошто се нисам јављала, настала је паника. Била сам стварно шокирана тиме јер ситуација није била толико драматична, свакоме је то могло да се деси. Није ми била намера да о томе говорим јавно. Нисам навикла да будем болесна, не волим ни да причам о здравственим проблемима. Све што се догодило после операције ме је баш узнемирило, било је тешко свима објаснити шта се заправо десило. Мислим да ме толико људи није позвало ни да ми честита рођендан. Жао ми је што су се многи потресли и сад имају страх да оду на зимовање.
Како каже, највећа подршка јој је био супруг Никола, читава породица и колегиница
Фото: В. Данилов
- Не знам шта бих без Николе, он ми је велики пријатељ и ослонац. И његова и моја породица биле су уз нас, али не могу да не поменем и колеге, пре свих Драгану Косјерину. Стварно је пријатељ за пример, кад Никола није био код куће, могла сам да се ослоним на њу за све што ми треба. И дуге колеге су показале интересовање и емпатију. Неколико дана после операције нису ми дали да идем на посао, у том осетљивом периоду смо код мене направили канцеларију па сам радила од куће. И раније сам знала да сам на послу окружена дивним људима, а ова ситуација ми је само то потврдила.
(Глориа)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
