Певач је тада причао о актуелностима везаним за своју каријеру, а у једном тренутку одговорио је и на питања везана за оспоравања његовог колеге и пријатеља, музичара Горана Бреговића.
Последњих дана се о Горану Бреговићу поново много говори у јавности. Какви су ваши односи?
- Брега је мој друг, али он је ипак свјетска звијезда. Сарађујемо од '72 године, од моје прве синглице, па и ове последње двије моје плоче он је радио као продуцент. То је неки флуид који вучемо још из Сарајева. Имамо другарски однос без обзира на сарадњу. Јер, он је увијек користан за добар савјет, као супервизор, па макар и не сарађивао на пројекту. Јако је интелигентан, човјек који познаје музику и осјећа ону нит између онога што пјевач може прихватити и шта публика може прихватити, а да се квалитет ни једног момента не наруши. А шта је мјерило квалитета? То је трајност.
Они који га нападају, оспоравају Бреговића ауторство зато што користи народне мотиве. Шта ти о томе мислиш?
- Па, он се последњих десет година бави етно музиком. Он је и са "Бјелим дугметом" имао такве пјесме. А знаш ли колико има старих пјесама, изворних, које нису обрађене? То не значи да треба узети само дио те пјесме, покрасти је, извитоперити или од ње направити нешто треће. То што он направи је нова пјесма. Имамо огромну ризницу музичког блага које је неоткривено, а на овај начин се оно очува.
Прочитајте још
- Друга је ствар оригиналност. О томе не бих причао. Али инспирисање и рад на некој музичкој историји цијелог овог подручја, не само српског, него и балканског, то је нешто на чему се може радити. Рецимо, чувени је хит ово што ми пјевамо "Јако, јако слабо срце заводиш", то је рефрен из најпопуларније арапске пјесме у последњих годину-двије дана. Пјева је Рашид Таха, мислим да је из Либије. То је хит који по Паризу и Лондону разваљује све ресторане и дискотеке. А то је Брегин начин рада. Ту се поставља једино питање ауторства, па мораш потписати и тог човјека који је то компоновао.
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 30. септембра 1998. године.*
БОНУС ВИДЕО: