Глумац је веома рано остао без оба родитеља. Мајка Новка је умрла од туберкулозе, док је отац Јован, официр српске војске, био стрељан. У Крагујевцу је похађао средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа. Квалификацију је стекао и у СТШ Крагујевац за хемијско-технолошки одсек.
Одмах се запослио у фабрици конзерви "Црвена звезда", где се задржао годину дана. У том периоду је почео да се бави глумом која ће постати његов животни позив. Колеге из Крагујевачког народног позоришта су сакупиле новац и купиле су му одело и карту за Београд, где је полагао пријемни на Академији за позориште, филм, радио и телевизију.
Одмах је био примљен и упао је у класу професора Раше Плаовића. Пошто је професор знао да Гидра нема где да спава, рекао је чистачицама да му распреме једну оставу за метле. Глумац је убрзо почео да игра у позоришту и на филму. Уследиле су бројне улоге којима се посветио, због чега није и дипломирао.
На Академији је упознао две године старију глумицу Љиљану Контић, коју је звао Љаља. Иако је она након студија играла у позориштима у Ужицу и Вршцу, њихова веза је опстала. 1966. године Љиљана и Гидра су се венчали. Они су 1970. године добили ћерку Јелену. Глумац је супругу и тек рођену бебу сачекао испред породилишта, а довео је и музичаре да прославе.
Био је веома привржен породици и ћерку је стално обасипао љубављу и пажњом. Крстио ју је у Москви док је снимао филм „Свадба“. Јелена се, као и њени родитељи, бавила глумом. Љиљана и Гидра су се два пута разводили, али су се мирили јер нису могли једно без другог. Глумица је била стуб њихове куће и жртвовала је своју каријеру зарад породичног мира. Он је то знао да цени и често је супругу и ћерку водио на снимања да не би били дуго раздвојени. Гидра је био омиљен међу колегама које су за њега говориле да је „вицкаста глумчина ведрог духа“.
Прочитајте још
Подржавао је младе глумце и делио им је савете. Петар Божовић је Гидру и његову супругу сматрао својим родитељима, без којих је рано остао. Никола Којо је у једном интервјуу изјавио да га је 1986. године Гидра посетио док је служио војску у Рашки. Отишли су у кафану, јели и дао му је новац. Рекао му је да је дошао јер је имао неке обавезе, али то није било тачно. Дошао је само због њега.
Волео је да иде у кафану и био је велики боем који је свуда дочекиван са осмехом. Такође је изјавио да је једном био ухапшен јер је причао вицеве о Титу. Када су му дошли у посету, затекли су га како забавља полицајце причајући им те исте вицеве.
Пошто је оболео од рака јетре, месец дана се лечио на Војномедицинској академији у Београду. Умро је 11. новембра 1993. године.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Дванаест година касније његова супруга је сахрањена поред њега. Иако је био тешко болестан, у болници је засмеавао рањенике и медицинске сестре које су му кришом давале цигарете.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".