Све до половине 19. века простор данашњег Златибора носио је назив Рујно (по цвету Руј) и административно је припадао Рујанској кнежини. Тек од половине прошлог века назив Рујно у званичним списима замењује назив Златибор.
О томе како је Златибор понео „златно“ име постоје три легенде, пише на сајту ТО Златибор.
Како је Златибор добио име
Сматра се да је планина добила име посебној и веома реткој врсти белог бора који у једном делу године уместо зелених, има четине златно жуте боје. Да није реч само о легенди, доказује чињеница да је овај бор заиста пронађен је у златиборском селу Негбина. Ботанички је испитан и признат као посебна врста, латинског назива Пинус силвестрис Вариегата Златиборица.
Заљубљеници у златиборску природу покушали су да пресађивањем заштите овај симбол Златибора од изумирања, па знатижељни посетиоци овај посебан „златни бор“ данас могу видети у дворишту испред Туристичке организације на Златибору и у дворишту библиотеке у Чајетини.
Друга прича каже да је Златибор назван по богатству борове шуме, која је досељеницима из Црне Горе и Херцеговине била главни извор прихода. Користили су ово дрво за грађу, али су од њега правили катран и луч, које су продавали у Шумадији и Далмацији, и пошто им је био главни, а неретко и једини извор прихода, имали су обичај да кажу како је бор злата вредан. „Златан је то бор!“, говорили су.
Прочитајте још
Треће предање каже да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају жуту боју, боју злата. Комбинација златне траве прошаране боровима, можда је допринела да ова планина понесе име Златибор.
Лековита рујевина
И данас се део Златибора зове Рујно по грму који на јесен добија дивну црвену боју. У питању је руј или рујевина (Цотинус цоггyгриа), веома лековита и корисна биљка.
Некада се рујевина користила за фарбање вуне у црвену боју. У фитотерапији користе се лист који се сакупља у мају и јуну када биљка цвета и кора и стабло рујевине које се сакупљају од краја новембра до фебруара.
Рујевина је танинска биљка (садржи више од 20% танина) и користи се за заустављање пролива, испирање рана, против прекомерног знојења и заустављање крварења. Чај од рујевине користи се за испирање уста као добро биљно средство за јачање десни и против парадонтозе. У народу, рујевина се користи као проверени лек за бубрежне болести и уринарне инфекције. Посебно добро делује на ешерихију коли.
Познато је и то да је рујевина један од најмоћнијих природних антибиотика, помаже против свих врста бактеријских инфекција и запаљења. У ту сврху обично се меша са враниловом травом и ртањским чајем.
Рујевину не треба мешати са киселим рујем (Рхус тyпхина) такође лековитим дрветом које се често сади по двориштима и парковима, напомиње Снага биља.
(ЛепотеСрбије)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
