Злоупотреби и неадекватним представљањем на тржишту највише су изложени производи од млека и меса, као и маслиново уље, риба и органска храна, навели су учесници.
Обманути могу бити сви у прехрамбеном ланцу, од потрошача преко трговаца до произвођача.
Онлајн дискусију су организовали Делегација за ЕУ у Србији и Центар за европске политике како би представили начине кривотворења у прехрамбеној индустрији, али и мере заштите и безбедности у контроли квалитета које би преваре у овом сектору свеле на минимум.
- На основу 68.000 провера које су спроведене у продавницама, пијацама, аеродромима, морском лукама и индустријским домаћинствима Европе, заплењени су лажни прехрамбени призводи, “fake food” у вредности од 53,8 милиона евра у периоду од децембра 2020. до јула 2021. године - навела је истраживачица превара у храни у Директорату Европске комисије за здравље и безбедност хране (ДГ Санте) Ева Зигнер, представљајући резултате акције "OPSON X".
Фото: Shutterstock
Прочитајте још
Истакла је да је том акцијом заплењено 15.000 тона неадекватне хране за тржиште и 33 милиона литара пића, те додала да је у програму учествовало више надлежних институција ЕУ као што су ДГ САНТЕ, Европска канцеларија против преваре (ОЛАФ) и Канцеларија ЕУ за интелектуалну својину (ЕУИПО).
Она је, такође, дефинисала појам преваре као кривично дело и закључила да би се сузбила оваква врста злоупотребе у Србији неопходно је да се сарађује са земљама ЕУ како би се провера квалитета робе приликом увоза и извоза подигла на виши ниво.
Начелник одељења за ветеринарску инспекцију при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Зоран Ивановић истакао је да у преварама које се врше у индустрији хране треба да учествују поред инспекцијских органа и суд и полиција, јер се ради о кривичном делу.
Додао је да је заштита потрошача у надлежности Министарства трговине, туризма и телекомуникација и поручио да би све институције требало да се укључе како би се увео јасан правилник о томе шта одређени производ треба да садржи и како се производи, као и да се регулише питање злоупотребе и безбедности потрошача.
Фото: Приватна архива
Говорећи о својој струци, навео је да се најчешће преваре дешавају код продаваца и произвођача роштиљског меса, где производ садржи нижи садржај протеина него што је на декларацији или мањи проценат јунећег меса него што је предвиђено.
Председник Управног одбора Мреже за рурални развој Србије Драган Рогановић рекао је да су на мети превара трговаца који препродају и мењају робу мали произвођачи, јер, како каже, велики потрошачи имају развијенији систем безбедности.
- Зелене пијаце некада су биле препродајна места за изворне произвођаче хране, док сада храна на пијацама потиче из велепродаје, испуњава хемијску контролу, али нема везе са примарним произвођачима - казао је он.
На конференцији је објашњено да у ланцу прехрамбене индустрије преварени могу бити како потрошачи, тако и произвођачи и трговци, али и закључено да је притисак нелојалне конкуренције највише на малим произвођачима.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић казао је да је у продаји такозвани "пекарски мед" који није штетан по здравље, али због недостатака не може да се користи у исхрани већ за прављење производа од теста.
Објаснио је да се променом декларације овај мед продаје као природни мед, иако нема ботаничко порекло меда.
(Новости онлајн)
