Мајка једног дечака, Керолајн Нес (64), 2017. године је платила око 4.500 фунти (око 5.050 евра) за ембрион из Индије, након што се цео живот борила с неплодношћу. Тако је своје прво дете дочекала у 58. години, као самохрана мајка, јер је тад већ била разведена, пише The Sun.
Данас каже да јој је драго што је чекала да дође у "озбиљније" године. Керолајн, која живи у Новом Јужном Велсу, у Аустралији, а одрасла је у Фајфу, у Шкотској, инсистира на томе да то није била себична одлука, те тврди да су њене године заслужне за то што је боља мајка. Због тога, мајка која је у новембру 2017. родила сина Џејведа (5), нимало не жали због своје одлуке, иако каже да то није био њен први избор.
- Кад сам била млађа, то никако не би био мој први избор, да родим дете близу 60. године. Такође, нисам желела да будем самохрана мајка. То је било као моја најгора ноћна мора, али била сам у фази у којој сам знала да је "сад или никад" и да ћу зажалити ако барем не покушам – прича. Да то није урадила, каже, пропустила би нешто што јој је донело неизмерну срећу.
- Имати Џејведа је диван дар и велика срећа – истиче. Њен пут према родитељству почео је 30 година пре него што се одлучила за усадњу ембриона и цео живот је чезнула за дететом.
- Била сам удата, али борила сам се да затрудним и није успело. У 30-им сам открила да имам проблема с плодношћу, али до тренутка кад смо почели да размишљамо о вантелесној оплодњи, наш однос се распао и једноставно нисмо хтели да увлачимо дете у то. Након што сам се развела од мужа, имала сам неколико односа, али ниједан од тих партнера није ми се чинио прикладним за оца мог детета – прича Керолајн. Додаје како је размишљала о усвајању, али након што је открила да би могла да чека дуго година на млађе дете, па чак и да буде у ситуацији да мора да га тражи у иностранству, одустала је од потраге.
Непосредно пре свог 58. рођендана, Керолајн је наишла на могућност усвајања ембриона, процес у којем се жени усађује смрзнути заметак, који ће сама носити 9 месеци и донети на свет. Притом се користи иста техника као и код вантелесне оплодње. Али, с обзиром на то да је старосна граница за усвајање ембриона у Аустралији била 55 година, Керолајн је морала да крене даље према Индији, где је та граница 58 година. Тако је кренула на пут за Њу Делхи, у нади да ће коначно постати мама, користећи ембрион 21-годишње Индијке и сперму америчког даваоца.
Том путовању је приступила као одмору, како се не би превише разочарала ако усађивање ембриона не успе.
- Захват сам обавила баш уочи 58 година, на самој граници. Усадили су ми три ембриона, нешто што се у Аустралији избегава, како би се спречила вишеструка трудноћа, што ми је ипак пружило веће шансе да захват успе. Потом сам мало путовала, да не мислим на то, размишљајући: ако треба да се догоди, догодиће се. Требало је причекати на обављање тестова, али била сам пресрећна кад сам се вратила у Аустралију и кад су крвни тестови потврдили трудноћу – прича мајка.
У новембру 2017. имала је планирани царски рез, јер се због њених година трудноћа сматрала високоризичном, али Џејвед је рођен као здраво дете. Керолајн каже како јој је највећи изазов то што је самохрана мајка.
- Овде немам породицу. Имам пријатеље, али Аустралија је тако огромна да нико од њих не живи близу. Често пожелим да се одморим, али не могу. Међутим, мислим да ипак добро функционишем као мајка – каже. Мали Џејвед, каже, засад не примећује да је она битно старија од других мама, али често зна да каже да би волео да има тату, смеје се.
- Неки од Џејведових пријатеља имају баке које су отприлике истих година као и ја, али ја се без проблема представим као мама. Немам чега да се стидим – каже, те додаје како је уверена да је мајчинство у 58. години била добра одлука за њих обоје.
- Сада имам пуно више стрпљења него што бих имала кад сам била млађа. Као млађа сам била себичнија, не бих волела да се одрекнем свог друштвеног живота, а сад ми уопште не смета што га немам. Осим тога, путовала сам и видела света, што као млада мама не бих могла – каже. Уверена је да за жену није прекасно да у 50-им постане мајка.
- Била је то најбоља одлука коју сам у животу донела – закључује.
(24сата.хр)