Душанка је рођена у Шибенику, где је направила и прве кораке, где се школовала и остала све до студија, а дипломирала је енглески језик и књижевност на Универзитету у Београду.
Један од покретача Телевизије Београд, Радивоје Лола Ђукић, спазио је младу Душанку, па ју је позвао на аудицију за водитеље. Она је у први мах дуго размишљала о овом позиву јер није желела да буде јавна личност и јер је сматрала да њен говор, штокавско икавски, испуњен италијанизмима, није довољно добар. Осим тога, тада је имала још неколико испита до дипломирања, па није знала колико је паметно да се упушта у тако нешто док не заврши факултет.
На крају је одлучила да покуша, не слутећи да ће јој аудиција променити живот. Успела је да дипломира док је радила као водитељка, па је тада желела да напусти телевизију, али јој уредник није дозволио. Тада је желела да буде професор енглеског, а пензију је дочекала у Телевизији Београд.
Прве вести прочитала је 1958. године из студија на Сајму, заједно са колегом Мићом Орловићем. И данас се говори о њеној вештини да и најкомпликованије вести прочита са лакоћом, памти се њен правилан изговор, савршен акценат и непогрешив ритам изговарања. Гледаоци су јој веровали, била је ауторитет на малим екранима, а после неког времена постала је синоним за "Дневник".
- Ваша дужност је да будете убедљиви, ако то нисте, ништа нисте урадили. Мене обавезује "Добро вече!“ Кад то кажем, заиста тако мислим. Такође, "поштовани гледаоци" морају бити поштовани. Ако тако не мислите, онда се ругате, будите сигурни да ће камера то открити - рекла је једном приликом "прва дама Дневника“.
Прочитајте још
Један од најстрашнијих и најтужнијих дана у њеном животу је, како је казала, дан када је бомбардована зграда телевизије. Те ноћи, 23. априла 1999. године, Душанка је радила, али је, срећом, отишла кући неколико сати пре него што су зграду погодиле бомбе НАТО пакта.
Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрним венцем. Од 2010. године Удружење новинара Војводине додељује новинаркама, водитељкама или спикеркама награду "Пресс витез - Душанка Калањ“. Иста награда која се додељује новинарима, водитељима или спикерима носи име Миће Орловића.
Фото: Н. Фифић
Иако су многи били заљубљени у њу и покушавали да је освоје, Душанка се никад није удавала.
Осим у водитељству, опробала се и у глуми, па се 1961. појавила у филму "Не дирај у срећу", у ком је играла са Иреном Колесар, Павлом Вуисићем и Слободаном Перовићем.
Легендарна спикерка преминула је 12. марта 2010. у Београду, у 76. години живота.
БОНУС ВИДЕО:
