Мало људи зна да је Попајев лик заиста постојао. Његово право име било је Френк "Роки" Фигел, и рођен је у Пољској 27. јануара 1868. године. Са породицом је емигрирао у Америку где се након неуспеха да пронађе адекватан посао, 1887. године придружио морнарици.
Када га је Попајев творац упознао, он је "Роки" је већ био пензионисани морнар којег је Вибушова таверна у граду Честеру у Илиноису запослила да чисти и одржава ред. Иако у пензији, имао је репутацију човека који увек улази у туче, тако да је имао деформисано око ("Pop-eye"). Показивао је своју снагу у много борби да је постао локална легенда. Увек је пушио лулу, па је говорио само једном страном уста.
Када је био са децом, држао је лулу крајичком усана и причао им несташлуке из младости, често се хвалећи својом физичком снагом и гласно тврдећи да је спанаћ храна која га чини непобедивим.
Креатор Попајевог лика Елзи Крислер Сегар рођена је у Честеру и била је једно од деце која су имала привилегију да "уживо" слушају приче бившег морнара.
Прочитајте још
Дебитовао као стрип јунак
Морнар Попај се први пут појавио у новинском стрипу "Кинг фичерс" 17. јануара 1929. године, тако што га је амерички цртач стрипова Елзи Крислер Сигар увео као нови лик у свој већ деценију стар стрип "Позориште у напрску". Наиме, у том стрипу, главни јунак уопште није био Попај већ Кастор са својим другом Хамом се упутио на прекоокеанско путовање и обратио човеку у морнарском оделу са тетоважом сидра на руци речима "Хеј ти! Је си ли ти морнар?". Попај је одговорио "Јеси ли мислио да сам каубој" повлачећи дим из морнарске луле и жмурећи на једно око. Од тог тренутка је постао саставни део стрипа "Позоришта у напрску".
Непуних годину после појаве Попаја, Хам је полако избачен из стрипа, а Попај је уједно постао Оливин драги. Олива је додата као Касторова сестра још крајем 1919. године. Пера Ждера и Баџа (у неким преводима Кврга) појавили су се 1932. године, док се Кића по неким изворима појавио 1933. године, а по другим 1936. године. Нова звезда је стрипа је створила потребу за новим именом, те је "Позориште у напрску" променило име у "Попај".
Појављивање у цртаном филму
Своју филмску премијеру Попај је имао у филму "Бети Буп среће морнара Попаја" из 1933. године. Филм је такође приказао и песму о морнару Попају. Исте године Флечер студио је снимио дугометражни цртани филм "Ја сам што сам" (I Yam What I Yam), са Попајем у главној улози.