Први Србин који је опловио планету био је Стеван Вукотић из Грбља – плодне превлаке између Котора и Будве, познате по многим сународницима који су се у прошлости отискивали у Европу и свет. Све до ХХ века, главно прекоморско и прекоокеанско средство путавања био је искључиво брод. Тако је и јунак ове наше приче само један од бројних забележених случаја. Иако у домаћој историографији не постоји консензус по питању првог Србина који је био светски путник односно опловио планету, сачувана грађа из XIX највише је упамтила једног - Стевана.
Поморске и војне енциклопедије настале у време СФРЈ занемаривале су ову историјску личност. Чак шта више, међу заслужним адмиралима и капетанима са југословенског простора име Стевана Вукотића уопште се не помиње. Уместо њега, епитет "првог Југословена који је опловио земаљску куглу" носио је хрватски капетан Иво Висин. Он је глорификован као "наш" јунак, а Вукотић је занемарен као да није наш.
Стеван Вукотић је имао свега 23 године када је 1823. године кренуо на пут око света као навигациони официр. Било је то више до три деценије пре Висина. Иако је пловио под руском заставом, то не умањује куриозитет његовог подвига за историју поморства међу Србима. Међу савременицима прославио се на руском ратном броду "Предпријатије", малом тројарболном једрењаку са 24 топа, изграђеном у Петрограду.
Брод је на путовање по свету кренуо је у пролеће 1823. године из Кронштата. Прешао је Балтичко море, свратио у Копенхаген, Портсмут, пребродио Атлантик, боравио у Рио де Жанеиру, опловио рт Хорн, обрео се у заливу и граду Концепсион на чилеанској обали, навигавао Пацификом кроз архипелаг Туамоту и свратио у Петропавловск на Камчатки. Пловио је и обалама јужне Аљаске, посетио у Сан Франциско и Калифорнијску обалу, па даље преко Пацифика прошао Хавајска острва, Микронезију, Филипине, да би упловивши у Индијски океан допро до рта Добре наде, те посетио и чувено острво Св. Јелена на ком је једно време био заточен Наполеон. Даље, преко Атлантика поново се обрео у Порсмуту, Копенхагену и срећно се 1826. године вратио у луку из које је и ислповио.
Брод и читава посада у Кронштату дочекани су са највећим почастима.
Прочитајте још
Сврха путовања читаве експедиције била је чисто научна, са 145 чланова посаде, међу којима је било мноштво стручњака природњака, астронома, физичара, метеоролога, један лекар и један свештеник.
Млад, здрав и снажан, Стеван Вукотић, официр и сада циркумнавигатор, одликован је орденом Св. Ане III реда и новчаном наградом коју је примао сваке године, до смрти.
Након што је опловио свет, постао је командант јахте "Голубка". Пловио је са гардемаринима и предавао наутику и друге поморске предмете. Нажалост, његов живот се прерано завршио. Умро је 1833. године, у 33. години живота и у чину капетан-лајтнанта.
У руској поморској историји остао је познат под именом Степан Михаилович Вукотич, и само је један од многих Бокеља који су користећи предности својих пребивалишта доспевали на руске бродове и одаткле ступали у службу царства.
Српска историја памти и случај Матије Змајевића који био је адмирал руске Балтичке флоте, грофа Марка Војновића, адмирала руске Црноморске флоте, те грофа Николу Војновића, контраадмирала Николу Вукотића, али и многе друге.
Није на одмет истаћи да се много више од Стевана Вукотића у историјском памћењу помиње Иво Визин, Бокељ са Прчања, за кога се везује атрибут: "први Јужни Словен који је опловио свет". Истина Иво Визин био је први међу Јужним Словенима који је на свом сопственом броду "Сплендидо", опловио свет, од 1852. до 1859 године. Учинио је то 33 године након Вукотића, који је свет опловио 33 године пре Иве на руском ратном броду.
БОНУС ВИДЕО:
