Уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.
Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, предвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи. И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.
Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.
Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздуним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.
Прочитајте још
- Око седам сати дат је знак "ваздушна опасност", јер су се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је викнуо: "За мном! Пали и полећи по патролама!". Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После пет минута, на висини од 3.000 метара, између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце – причао је Ђорђе Стојановић (1911-2001), један од витезова београдског неба.
У паклу шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. изгореле су стотине грађевина, а само је неколико њих имало тужну част да остану упамћене и тако буду симбол трагедије.
Многе те грађевине и данас би давале додатну чар архитектури београдске улице. Подједнако и зграда библиотеке на Косанчићевом венцу и Коруновићева пошта код Железничке станице.
Операција уништења Београда "Страшни суд" отпочела је у недељу, 6. априла, када је од 6.30 до 8 сати на град изручено 197 тона бомби.
- Напади су поновљени истог дана око 10 и 14 часова, у сумрак и у току ноћи. Бомбардовање је настављено и у преподневним и поподневним часовима 7. априла, да би 11. и 12. априла још два таласа погодила град. На Београд је, у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено 440 тона разорних и запаљивих бомби. Тешко су страдали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, центар града и Теразије, владине зграде у Немањиној и Улици кнеза Милоша, а нарочито стамбени квартови на Дорћолу. Од 19.641 зграде, колико је Београд имао пре рата, 9.365 је уништено или оштећено, док је 8.000 породица остало без крова над главом - каже историчар Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда.
Број жртава никада није прецизно утврђен, а процене су да је било 3.000 погинулих и 10.000 повређених Београђана.
- Многа здања су у првим поратним годинама прецизно обновљена, уз помоћ немачких ратних заробљеника који су радове изводили. Од оних која нису обновљена дуг према градитељима је заиста остао, што је тек делимично надомештено респектом од стране историографа. Ђумрукана на Сави, Пошта 2, Библиотека на Косанчићевом венцу и низ других зграда нису обновљене у оригиналном облику због различитих околности и интереса - идеолошких, урбанистичких и економских - каже др Александар Кадијевић, професор Филозофског факултета.
БОНУС ВИДЕО:
