До промена ће доћи тек након увођења такве врсте матуре, и то од следеће године. Како се сазнаје, ово није једини факултет који се одлучио на овакав корак, те ће државну матуру уместо пријемног испита признавати и Шумарски, Биолошки и Географски факултет у Београду.
Како је речено из деканата Шумарског факултета кључан разлог за укидање пријемног испита је смањење броја уписаних студената на већини студијских програма, те постоји бојазан да би се додавање пријемног испита још негативније одразило на заинтересованост будућих бруцоша.
- Што се тиче уписа студената на студијске програме Шумарског факултета Универзитета у Београду за школску 2024/2025. годину, полагање пријемног испита није предвиђено као један од елемената за рангирања и уписа студената. Уколико заинтересованост ученика за наше студијске програме буде расла у наредном периоду, размотрићемо укључење теста склоности или других испита у поступак рангирања и уписа студената, и о томе правовремено обавестити Универзитет у Београду - речено је.
Са Биолошког факултета тврде да ће слични студијски програми који припадају унији Природно-математичких факултета имати исти принцип рангирања и провере матураната. Наиме, предлог за вредновање државне матуре разликује се од типа школе коју су будући студенти похађали, те уколико су завршили Општу матуру просечан успех износи 40% вредновања, успех на тесту из Матерњег језика и Математике по 10% , док ће успех из једног од наведених предмета са Листе општеобразовних предмета: Биологија, Хемија, Физика, Географија бити вреднован са 40%.
- Географски факултет не намерава да организује пријемни испит за будуће студенте када буде заживела Државна матура. Осим успеха из средње школе који носи 40% бодова, вредноваће се и математика и српски језик са по 20%, те географија, али и остали предмети из којих се полаже ДМ (биологија, физика, хемија, историја...) са такође 20%. Награде на такмичењима које признаје Географски факултет ће бити додатних 20% - речено је на Географском факултету.
Прочитајте још
За сада, како је потврђено, ФПН и Учитељски факултет и даље чекају одлуку наставно-научног већа.
Они и даље задржавају пријемни испит
Иако многе високошклоске установе одустају од пријемних испита, поједини факултети и даље неће моћи да одаберу будуће студенте без пријемног испита који приказује њихове посебне склоности и способности. Сходно томе, Факултет спорта и физичког васпитања и Медицински факултет у Београду задржаће пријемне испите.
На Факултету спорта и физичког васпитања успех у школи вредноваће се са 30%, државна матура са 20%, а испит за проверу посебних склоности и способности са 50%. Слична ситуација је и на Медицинском факултету.
- Медицински факултет у Београду заузео је став да државна матура треба да има сертификациони карактер и покаже успех како неког средњошколца, тако и школе коју је завршио, али за упис на Медицински факултет потребна је додатна провера знања која ће бити организована кроз тест склоности из биологије и хемије. Медицински факултет се залаже да значај тог испита треба да буде већи него што је предложено, тј. да приликом уписа "носи" 50 бодова, о чему се још увек разговара са Министарством просвете - речено је у овој установи.
Како су додали, питања за тест склоности требало би да састављају, као и до сада, професори медицинских факултета у Србији, чланица Заједнице медицинских факултета Србије, па тврде да само такав приступ упису гарантује да ће Медицински факултет остати на овом нивоу квалитета и да ће уписивати најквалитетније кандидате.
- Приликом доношења ове одлуке, Факултет се руководио и анализом коју је урадио продекан за наставу Медицинског факултета проф. Душан Попадић, која је показала ниску корелацију између успеха у школи и успеха на пријемном испиту током неколико претходних година. Та анализа показала је да једне године чак 36 вуковаца није прошло праг знања и због тога се Медицински факултет све време и залаже да се задржи провера знања у виду теста склоности - закључују са Медицинског факултета.
Подсетимо, државна матура је новина која очекује све будуће бруцоше и матуранте средњих школа у Србији. Ову промену најавио је министар просвете Бранко Ружић средином децембра прошле године, а пројекат ће почети 2023/24. године, док га је он окарактерисао као реформски искорак у образовном систему.
Како је навео министар тада, државна матура омогућиће једнакост и правичност и да у познатом окружењу, у својим матичним школама свршени средњошколци полажу државну матуру, као и да из својих матичних школа аплицирају за више високошколских установа на државним или приватним универзитетима у Србији.
(Србија данас)
БОНУС ВИДЕО:
