На данашњи дан 1999. године на Кошарама је почела једна од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји у којој је 108 војника погинуло бранећи границу од албанских снага током агресије НАТО-а.
Међу погинулим војницима било је 50 младића на одслужењу војног рока, од којих су неки послати на караулу Кошаре након свега два месеца обуке и положене војничке заклетве.
Битка за караулу Кошаре на граници СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило отаџбину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача.
Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока просечне доби између 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и козаци.
Фото: Архива Новости
Битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала све до завршетка бомбардовања СР Југославије, 10. јуна, односно потписивања такозваног Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије.
Прочитајте још
Напад албанских терориста, потпомогнут авијацијом НАТО-а, почео је око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ је био да се пресецањем комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија и овладавање простором Косова и Метохије.
У борбама су учествовали дијелови 125. и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.
Са албанске, бројно вишеструко надмоћне стране, учествовали су припадници терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, Легије странаца и авијација НАТО-а, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје Војске Југославије и отежавали допремање хране, муниције и појачања.
На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада.
Борци на Кошарама, као и учесници битке на Паштрику, која је услиједила крајем маја, успјели су надљудским напорима да спријече продор албанских терориста на територију своје земље.
На Кошарама је погинуо и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца, а рањено их је 256.
Фото: Б.Антић
Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.
Агресор је успео да заузме територију СРЈ свега четири километра у ширину и у дубину пар стотина до хиљаду метара.
Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота. Једна је од најтежих борби у новијој историји српске војске, па је постала симбол одбране отаџбине.
Битка пре битке
Рат је на караули Кошаре почео много пре 9. априла 1999. године, тачније у марту 1998. године када су и почели сукоби на КиМ.
Иако је рејон карауле био готово ненасељен, у околини су се налазила етнички чиста албанска села, са великим бројем припадника ОВК у њима.
Сама караула удаљена неколико стотина метара од граничне линије на видном месту, била је лака мета и често се дешавало да терористи са граничне линије испале рафал на караулу и побегну.
Фото: Архива Новости
Честе су биле и заседе у којима је страдало неколико припаника ВЈ, а готово свакодневна појава покушаја преношења мање или веће количине оружја и муниције из Албаније на Косово и Метохију.
Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.
Добровољци са свих страна
У Бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства. Осим Руса - Козака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља.
Такозвани "интернационални одред" од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.
Њихови мотиви за ратовање на страни Југославије били су авантуризам, антиамеричка осећања, али и жеља за ратним искуством. Њихова плата била је симболична, односна иста као за редовне војнике.
При доласку на фронт, страни добровољци тражили да им се изда сертификат да су учествовали у борбама око Кошара, јер су са таквом потврдом могли да добију 50 одсто већу месечну плату на ратиштима широм света.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
