Као део планова трудницама ће бити понуђено 400 фунти (око 450 евра) да престану са пушењем. Ове потезе су заговорници описали као "добре кораке у правом смеру", део су шире стратегије да земља "остане без дима" до 2030. године, или бар да се проценат пушача смањи на око 5 одсто.
План је објављен само неколико дана након што је најављено увођење строгих контрола уз помоћ којих би се кажњавало илегално продавање вејпова млађима од 18 година.
Овај потез британске владе је, међутим, добар повод за још једну ствар - да се види какво је стање по питању употребе цигарета у Србији, а какво у остатку Европе, као и да се виде последице које цигарете остављају по здравље пушача.
Где се највише пуши у Европи
Подаци Батута показују да је, међу одраслом популацијом у Србији, 2019. године било чак 32 одсто удела оних који користе цигарете.
Према подацима које је прикупио Евростат, 19,7 одсто становништва ЕУ пуши свакодневно. У 2019. години, 5,9 одсто људи је пушило 20 или више цигарета дневно, а 12,6 одсто мање од 20.
Прочитајте још
Земља чији становници су највећи пушачи у ЕУ је Бугарска, са 28,2 одсто становништва које свакодневно конзумира дуван. Следе Турска, која није чланица ЕУ (27,3 одсто), а за њом Грчка (27,2 одсто), Мађарска (25,8 одсто) и Летонија (24,9 одсто).
Земље са најмање пушача су Шведска (9,3 одсто), Исланд (11,2 одсто), Финска (12,5 одсто), Норвешка (12,9 одсто) и Луксембург (13,5 одсто), пренео је Еуронеwс.
Шведска, европска земља са најнижим стопама пушења, годинама се бори са цигаретама. Пушење је забрањено у свим баровима и ресторанима почетком 2005. године, а 2019. је забрана додатно проширена на седење на отвореном у баровима и ресторанима, као и на јавним местима.
Измене закона у Србији покренуле дебату
Тема о коришћењу цигарета била је недавно у жижи интересовања српске јавности, након појаве новог нацрта измене Закона о заштити становништва о изложености дуванском диму. Овим нацртом, предвиђа се забрана пушења у у угоститељским објектима, на аутобуским стајалиштима, али и на стадионима.
Постојећи закон већ предвиђа ригорозне казне за кршење закона. То би се сада само проширило и на клубове, ресторане, кафиће. А предвиђене казне нису мале. За појединца кога инспектор затекне да пуши је 5.000 динара, а за правна лица предвиђена од 500.000 до милион динара.
Угоститељи тврде да ће забрана пушења довести до затварања ноћних клубова и барова, док из Министарства здравља кажу да искуства других земаља показују да није дошло до смањења посете кафићима и ресторанима.
"По мени то није демократски закон, јер намеће вољу мањине у односу већину. Ноћне барове углавном посећују пушачи, а мањи број су непушачи. Није ми јасно зашто мањина контролише већину. Онда забраните потпуно пушење, нема куповине цигарета на киосцима. Цигарете нису добре за здравље, не могу да се купују на трафици, онда је логично да неће бити пушења ни у клубовима", рекао је раније за Еуронеwс Србија Миша Релић, председник Удружења ноћних клубова и барова.
Насупрот томе стоји изјава Снежане Пантић Аксентијевић из Министарства здравља, која је истакла да је промена закона нужна, како би се мењали и ставови и навике становништва.
"Врло често чујемо да пушачи кажу да ће бити дискриминисани. То зависи из ког угла посматрате. Тако и непушачи могу да кажу 'ако закон не буде донет и ми ћемо бити дискриминисани'. Треба направити баланс и једну добру процену, што смо ми урадили, и мислимо да ће ефекат бити добар", навела је она.
Истраживање које је спровео Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" показало је да у популацији одраслог становништва има чак 31,9 одсто пушача, каже за Еуронеwс Србија Срмена Крстев, некадашња председница Републичке стручне комисије за контролу дувана.
Она је напоменула да би забрана пушења у затвореном простору имала позитиван ефекат по здравље становништва, и то на више нивоа.
"Прво, то је директна изложеност дуванском диму - ви кад ручате у кафани, седите три сата, причате, и све време сте у задимљеном простору. Они који тамо раде, све време су у задимљеном простору, изложени озбиљној канцерогеној материји. С друге стране, забрана пушења на многим местима, доводи на неки начин до денормализације пушења, нарочито код младих", истиче Крстев.
"Ако сте ви цео дан у кафићу где се не пуши, ни ви немате неку баш потребу да запалите, али пошто се у свим кафићима пуши, то се сматра нормалним начином понашања, знаком одрастања, еманципације, или чега већ. Битно је забранити, уз све остале мере контроле дувана, да би се денормализовало само пушење, а то се све ради због тога што је пушење изузетно штетно, и доводи до озбиљних болести са смртним исходом", додаје Крстев
Да ли су е-цигарете здравије од "обичних"
Електронске цигарете се често промовишу као безбедније од обичних запаљених цигарета. Међутим, недавна свеобухватна студија медицинског часописа БМЈ каже да није могуће утврдити да ли су мање штетне за респираторни систем од обичних цигарета.
Светска здравствена организација (СЗО) каже да такозване "е-течности" које се користе у електронским цигаретама, без обзира на то да ли садрже никотин или не, обично у себи имају адитиве, укусе и хемикалије које могу бити токсичне по здравље људи.
Према подацима Евростата, у Србији је 1,2 одсто удела у популацији оних који свакодневно користе е-уређаја за пушење.
Крстев истиче да су електронске цигарете мање штетне од "обичних", али да ипак садрже никотин који ствара зависност, као и неке друге канцерогене материје. Како каже, е-цигарете изазивају плућне и кардиоваскуларне болести, а ако се користе дужи период, и малигне.
"Употреба електронских цигарета у научном свету долази у обзир код изузетно тешких пушача који се не могу ни на који други начин одвићи од пушења. Електронске цигарете и вејпинг је измислила дуванска индустрија, свакако не да би себи одузели профит. Измислила их је у оно време када су све земље уводиле строге забране пушења у затвореном простору, што је био неки начин да се те забране избегну", истиче Крстев.
Осврћући се на то да се е-цигарете промовишу као средство за одвикавање од пушења, Крстев наводи да већина истраживања не иде у прилог томе да су оне ефикасно средство за одвикавање, јер постоје друга доказана средства која се за то користе.
"Нарочито је забрињавајуће, од кад се кренуло са великом употребом електронске цигарете, то што има велику употребу међу младима", истиче Крстев.
Према последњим подацима Евростата, нације које највише вејпују међу државама чланицама ЕУ су Француска (6,6 одсто), Пољска (6,0 одсто) и Холандија (5,9 одсто), ако се гледа заједно повремено и свакодневно вејповање.
Најмањи удео вејпинга у ЕУ је забележен у Шпанији (1 одсто), а у Турској је нешто мање - око 0,9 одсто.
Пушење дувана главни узрок рака плућа
Светска здравствена организација процењује да је дуван једна од највећих претњи јавном здрављу у свету, јер убија више од осам милиона људи годишње.
Упркос значајном напретку постигнутом последњих година, број пушача у ЕУ је и даље висок. Генерални директорат Европске комисије за здравље и безбедност хране каже да је конзумирање дувана "једини највећи здравствени ризик који се може избећи и најзначајнији узрок преране смрти у ЕУ".
У Европи се 757.677 случајева рака може приписати пушењу дувана и може се спречити, наводи међународна агенција за истраживање рака. Око 50 одсто пушача умире прерано, у просеку 14 година раније.
Занимљиво је да је Шведска, земља са најмањим бројем пушача у ЕУ, уједно и земља са најмањом инциденцом рака плућа. Подаци из Финске, Луксембурга и Португала такође показују корелацију између мањег броја пушача и броја оболелих од рака плућа.
Подаци Европског информативног система за канцер (ЕЦИС) показују да је Србија на другом месту у Европи по стопи обољевања и смртности од рака плућа, одмах иза Мађарске.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
