У ситкому "Моја Славице", који студенти треће године филмске и телевизијске продукције на Факултету драмских уметности снимају у сарадњи са РТС, Јелена Гавриловић тумачи лик Весне, шефице поште, где поштанске службенице и радник обезбеђења проводе своје уобичајене радне дане испуњене разним догодовштинама.
Поред Јелене, у ситкому играју и Маја Шуша, Никола Шурбановић, Јелена Пузић, Наташа Аксентијевић, Огњен Никола Радуловић, Иван Киринчић и Нада Дулић, а специјални гост је репер Игор Панић Нући. Режију ситкома потписује Сара Камарит, док су сценарио написали студенти треће године ФТВ продукције Марта Алимпијевић, Данило Јоковић, Милица Столић и Мила Тодоровић, под менторством професора Горана Пековића и стручне сараднице Мартине Кривокапић.
Неписано је правило да се глумци радо одазивају позивима студената.
- Прихватам рад с њима и када немам времена. Имала сам већ прилику да сарађујем на једном ситкому са студентима професора Пековића и била је то једна од најбољих сарадњи па у шали кажем да нека генерација може и да ме прескочи (смех). Врло су даровити и драги, и баш ми је драго што смо радили и овај пут. Доста тих студената израсте у веома озбиљне продуценте и уживање је гледати их како стасавају.
Прочитајте још
Веома су озбиљни и организовани, а однос према глумцима им је диван. Уливају наду да наш филм и телевизија имају будућност. Обично се креативност очекује од редитеља, али и ови млади продуценти су такви. Смејали смо се и док смо читали сценарио. Снимање је било напорно, али они су сами направили и сценографију, ангажовали друге секторе... Увек ми је жао када ти ситкоми, који се сниме као њихове испитне вежбе, не доживе своју премијеру на телевизији. Идеје су им феноменалне и понекад много боље од онога што се иначе приказује.
Мислите ли да њих води младалачки ентузијазам, који код нас старијих касније некако ишчезне?
- Одбијам да одрастем. За наш посао је неопходно да останемо велика деца јер оног тренутка када изгубимо радост играња, постајемо свесни да нисмо баш изабрали добар посао. Бирала сам посао који волим да не бих морала никада да радим. Пријала ми је њихова енергија, увек ме подмлади и да ми додатни елан. Лепо је када видиш младе који имају тај жар у себи, а онда на крилима те њихове енергије лако полетиш и лако засијаш.
Руководите ли се и сећањима како је било лепо када је и вама неко помогао на почетку?
- То је традиција. Међу нама глумцима се зна да ми увек помажемо, не знам да је неко одбијао студентске филмове и представе. То је нешто што се не одбија. То је та рука која ти се пружи на почетку и да ти леп ветар у леђа. И веома волим ту нашу традицију, која траје као неки прећутни договор међу нама.
Хоћете ли присуствовали премијери пилот-епизоде 3. јуна на Продуцентском дану при Факултету драмских уметности?
- Наравно. Увек је добро организован и то је, пре свега, део испита продуцената јер им је задатак да организују тај дан, који изгледа као један озбиљан мини-фестивал.
Прија ли вам ситком као жанр?
- Нисам имала много прилике да играм у комедијама, иако сам се на факултету у њима одлично сналазила. Редитељи су ме касније увек доживљавали другачије, па сам добијала специфичне улоге. Али обожавам ту маску коју носим, јер ми понекад омогућава да се сакријем од онога ко сам у ствари. Сада је било веома забавно урадити овакав ситком. Деца су показала како се директно из клупе може на телевизију (смех).
Како вам је легла шефица Весна?
- Она је управница поште, млада жена на коју је љубавни ожиљак с једног летовања оставио велики траг. Пустила сам студенте да сами изаберу шта је то што треба да играм, мада ми глумци ретко кад бирамо шта играмо.