ФОКУС НА УМЕТНИКА: Инспирација је нешто што се тражи

Србија је држава богата младим талентима, али немају сви могућност да излажу своја дела, промовишу књиге, одиграју представу... Због чега је таква ситуација, своје мишљење за Нпортал.рс  дали су талентовани и перспективни графички дизајнери Алекса Пашић, Софија Вујић и Кристина Анђелић. Причали су о својој инспирацији, положају младих уметника у Србији и излагању радова у иностранству, као и томе шта би променили и где себе виде за неколико година. 

Шта за вас представља сарадња са издавачком кућом "Славитуде"? Колико вам значи да се ваше дело појави на неком уметничком фестивалу?

- За мене сарадња са издавачком кућом "Славитуде" представља спој две сфере уметности, ликовне и књижевне. Моја љубав према литератури потиче још од малих ногу, захваљујући мојим родитељима који су ми представили читање као нови извор идеја, инспирација и знања а не досадног задатка који смо добили у школи. У складу са тиме и мојом тренутном професијом као визуелног ствараоца, ова сарадња је нешто што ми нуди прилку да се изразим на мало другачији начин од уобичајеног.
С обзиром да имам неко стечено искуство у излагању по Србији и иностранству: Холандији, Немачкој, Турској, Мајској изложби графика, МИНИЈАТУРА 6 у галерији УЛУПУДС-а итд, могу вам рећи да је излагање радова је једно од најпрестижнијих ствари које један уметник може да доживи. То је нека врста потврде и афирмације уложеног труда који се исплатио. Сам концепт излагања ми је веома фасцинантан, где група људи који проналазе вредност у нечијим радовима, међусобно дискутују и стварају мишљење о њима. Из тог разлога, често ме привлачи да на изложбама разговарам с посматрачима, слушам њихову перспективу и разумевање дела, придржавајући се идеје да премостим невидљиву баријеру између уметника и публике, те градим мост у нади да ћу остварити повезаност с њима - одговорио је Алекса Пашић док је Софија Вујић изнела своје мишљење о сарадњи са издавачком кућом "Славитуде" коју води млади преводилац Живко Влаховић:

Фото: Приватна архива

- Сарадња са издавачком кућом "Славитуде" за мене представља једно ново искуство и прилику да допринесем својим идејама и цртачким вештимана. 
Излагање радова није примарни мотив и циљ њиховог настанка али је веома битно. Оно игра важну улогу јер моје дело има један значај за мене, а потпуно другачији за посматрача. Због тога бих желела да они дођу у контакт са што широм публиком како бих видела што више реакција на оно што стварам, како у Србији тако и у иностранству.

- Сарадња са издвачом кућом Славитуде за мене представља сјајну прилику за продор у уметнички свет вам Србије. Одушевљена сам идејом издавачке куће, приближавање наше уметности широј

светској јавности.- додала је Кристина Анђелић. 

Којим знаковима се служите у вашим радовима и где проналазити инспирацију? Који савремени уметник, а који традиционални је био покретач за стваралаштво?

- Инспирација је нешто што се тражи. Њу можемо пронаћи у свакодневици, личним или туђим искуствима, књигама, филмовима, игрицама, музици… Она је свуда око нас али ће материјал који нас инспирише доста зависити од нашег сензибилитета. Запажањем ствари око себе, хватање бележака, гледање туђих радова, фотографисање било чега што ми се у тренутку учини занимљивмо или ми привуче пажњу, су све потенцијална врата за инспирацију. То мени помаже а верујем да ће и осталима.
Неки од савремених уметника који мене инспиришу су: Антхонy Јонес, Карл Копински, Анадол Рефик, Рапхаел Вицензи. Што се тиче традиционалних, доста ме инспиришу дрворези старих јапански мајстора, ткзв. укиyо-е.- описао је Алекса своју инспирацију која је врло жива. 

Фото: Приватна архива

За разлику од њега, за Софију инспирација је емоција и традиција која је незамењива, али је данас пала у сенку. 

- Инспирацију налазим у свакодневном животу, моментима, људима и емоцијама. Највише волим да представљам људске фигуре и портрете. Не постоји конкретан савремени нити традиционални уметник кога бих издвојила као покретача стваралаштва, мада лично преферирам традиционалнију уметност и освртање на доба ренесансе, реализма и импресионизм. 

Фото: Приватна архива

 

Кристина је одушевњена надреализмом, а то с може и приметити у њеном стваралаштву које нас увлачи у свет маште и снова и испуњава нас једном специфичном енергијом. 

- Могу рећи да ме надреализам фасцинира и да ценим како старији тако и савремени приступ овом уметничком правцу. Изазовно ми је да се јасно определим за једног признатог уметника, верујем да из сваког дела можемо извући поуку и инспирацију. У неким случајевима, чак и дела која се не подударају са мојом личном естетиком могу ми пружити надахнуће.

Фото: Приватна архива

 

 Како савременост утиче на стварање и могу ли уметници данашњице предвидети будућност? На који начин бисте подстакли галерије да више позивају младе ауторе да излажу, а како бисте подстакли студенте да излажу?

-Појављивање друштвених мрежа је омогућило многима уметницима да остваре свој сан, тј. да живе од свог стваралаштва, јер се свако може креативно изразити на начин који њему одговара, што је главни утицај савремености на стварање данас. 
Постоје подједнаке шансе да уметник погреши или да буде у праву око будућих социјално-политичких догађаја као и било која друга особа која се бави тим питањем. Мислим да свака особа која креира има потребу да то изложи и презентује публици, барем је тако у мом окружењу. Не видим мањак иницијативе уметника за излагањем али видим мањак ангажовања галерија и уметничких удружења око огранизовања већег броја догађаја и конкурса, нити покушаја да се млади уметници охрабре да учествују.- искрен је млади уметник када су у питању уметничко представљање и садашњица: 

Софија је истакла да је младим ствараоцима потребно додатно охрабрење да би излагали у уметничком простору: 

Фото: Приватна архива

 

-Не могу дати свеобухватан одговор на то како савременост утиче на стварање јер смо данас препљављени свим и свачим, а људи су креативни и стварају. Обузме ме утисак да се све више одступа од традиционалних приступа и да то стваралаштво у најмању руку стагнира док се модерни приступи у виду дигиталног стваралаштва развијају из дана у дан и креирањем виртуелних светова превазилаза сва очекивања овог реалног.
Студенти су жељни тога да прикажу своје радове само им је можда некада потребно додатно охрабрење да буду изложени критици шире публике. Док би галерије, када би чешће објављивале конкурсе намењене студентима, биле посећеније од стране омладине и познатије у круговима младих уметника који тек ступају на сцену, чиме би можда обезбедиле и неке будуће сарадње са потенцијално веома успешним ствараоцима.

Фото: Приватна архива

Њена колегиница Кристина сматра да би сарадња галерија и образовних институција била веома корисна за каријеру младих уметника: 

-Сматрам да околина, друштво и време у коме живимо увек утице на стваралаштво, заправо га и потстиче, како својим позитивним тако И негативним особинама.Често се млади аутори суочавају са страхом од конкуренције и излагања својих радова, с обзиром на то да сцена често више нагиње ка већ етаблираним старијим генерацијама. Младим ауторима је данас лакше и удобније да стекну популарност путем излагања својих радова на друштвеним мрежама и интернет  платформама које су првенствено бесплатне или доступне по приступачној цени. Да би се подржао раст и развој младих талената, могло би бити корисно организовати више специјализованих изложби намењених управо младим ауторима и проналажењу нових талената. Такође, сарадња галерија са образовним институцијама попут уметничких школа и факултета може бити од велике важности. Овај вид подршке би дао младим ауторима прилику да стекну драгоцено искуство и видљивост у уметничкој заједници, пружајући им веће могућности за професионални развој.

Фото: Приватна архива

 Статус младог уметника у Србији, потребе за иновацијом. Како приближити идеју публици

-Нажалост, млади уметници у Србији нису довољно подржани, подстакнути нити цењени као у другим, културолошко развијеним државама. Та ситуација се неће скоро променити, жбог чега је неопходно да млади усмере поглед ка иностранству и технологији како би обезбедили своју будућност.
Уметник мора жудети за иновацијом и новитетима. Гурајући и изазивајући себе долазимо до креативних решења на проблем који ће људи више ценити јер долазе са места аутентичности. Такав начин размишљања је драгоцен и он се примети у самим радовима.
Ја се трудим да личним радом подстакнем људе да размишљају својом главом. - одговара Алекса на ово питање. 

- Из перспективе студента завршне године основних академцких студија, мислим да нисам довољно упућена у то шта заиста значи бити млади уметник у Србији и бавити се искључиво тиме и да ли је то уопште реална могућност. Већина уметника које познајем имају приходе са стране (везане за професију или не) који им омогућавају да стварају и то учине својом примарном делатношћу. Што се тиче потребе за иновацијом, то мислим да је свакако константно присутно, што је и природно. Увек тежимо да створимо нешто ново и другачије, надамо се бољем. Коју год идеју да уметник жели да пренесе и прикаже својим делима, сматрам да пре свега та идеја њему треба бити довољно блиска и да искрено верује у то што ради како би публика то осетила, препознала и разумела.- објашњава Софија стављајући у фокус проблем финансија младих аутора. 

- Уметници у Србији имају различите положаје и искуства, али можемо рећи да се суочавају с бројним изазовима. Многи аутори се суочавају с тешкоћама у проналажењу прилика за излагање и промоцију свог рада. Постоје организације и удружења која се труде да подрже уметнике у Србији, али још увек постоји простор за побољшање. Упркос изазовима, сматрам да уметници у Србији често показују велику креативност, страст и ангажованост у свом раду. Њихова дела доприносе културној сцени земље и имају потенцијал да инспиришу и покрену промене- сложила се већином Кристина која не губи наду за напредак. 

Коју тематику обухвата ваш рад и зашто сте њу изабрали? Које технике користите током стварања?  Да ли мислите да ћете тако решити неки друштвени проблем вашим делима?

- Источњачки мотиви су веома присутни у мојим радовима, јер сам одувек био фасциниран далеким истоком, њиховом културом, фолклорним причама и обичајима које су оставиле трајан печат на мене. Поред тога, хорор елементи су честа појава. Одувек су ме привлачиле мистичне, тајновите и страшне ствари. Нека врста морбидног куриозитета који се код мене задржао до данас. Верујем да га већина људи има само се плаше да га испоље их страха да не буду етикетирани као чудаци. Волим и да кокетирам са табу темама и политички некоректним приказима и видим реакцију људи на то, какву ћу емоцију изазвати код посматрача. Све се то спаја у један графичко интересантан приказ прожет апстракцијом која је од скоро нашла место у мом креативном арсеналу.

Волео бих да мислим да моја дела доприносе решавању неког друштвеног проблема али увиђам да и даље нисам дошао до тог нивоа. Мислим да за тако нешто није довољан само визуелни приказ. Оно може да буде покретач или возило али је колективно учешће једнако битан фактор који ће допринети некој промени. Желео бих да опремим људе вештинама како да сами критички размишљају и да преко својих интересовања дођу до креативних решења на сопствене проблеме, који ће им омогућити да живе живот какав желе.-описао је Алекса како би волео да његова дела доживи јавност, а Софија и Кристина су се сложиле да њихова дела могу бити средства за подизање свести. 

Фото: Приватна архива

 

-Не мислим да ће се стваралаштвом решити неки друштвени проблем, нити да је то улога стварања. Лепо је видети да може имати утицаја на људе, да макар на моменте прикаже и укаже на нешто из другачије перспективе, можда да подстакне или инспирише. Драго ми је ако могу да учиним да се више пажње упути на појединца, ипак скуп појединаца чини друштво. Радећи портрете трудим се да пренесем аутентичност портретисаних индивидуа, уживам у реакцијама људи на њих, на то како их ја видим. Интересантно је колико пажње и времена су људи спремни да уложе у посматрање портрета странаца у галерији, а колико мало пажње би било посвећено истим тим људима да су их срели на пример на послу, на улици, у аутобусу...- каже Софија

- Верујем да уметност може бити снажно средство за подизање свести, стога је мој рад управо фокусиран на проблеме савременог друштва, односа између људи И технологије, недостатку приватности и отуђености људи. Сматрам да је свестраност кључна за успех, тако да поред сликарства од кога је запоцео мој рад, преко графицког дизајна, истразујем и поље 3Д моделовања, анимације и илустрације.- додаје Кристина. 

Фото: Приватна архива

 

 Шта за вас представља уметност и да ли за себе можете рећи да сте уметник? Где видите себе за наредних десет година?

- Уметност за мене предстваља начин живота, неко ко се издваја из масе, има уникатан начин размишљања и константно тражи креативна решења на проблеме. Не волим себе да зовем уметником иако је то етикета која је данас стандардизована за неког ко се бави било каквим визуелно-креативним радом. Та реч је код нас нажалост изгубила своју тежину претераном употребом од стране људи који немају никакве везе са креативним стваралаштвом а себе називају “уметницима”. Они који су добили медијску пажњу гостујући у емисијама о драми, трачарењу и ријалити програмима а не захваљујући креативним радом. Себе више гледам као креатора и ствараоца и не желим ни на који начин да се стављам у исти кош са тим најгорим слојем друштва.
Себе за десет година видим негде далеко, у неком лепом и мирном кутку света са финансијком, временском и локационом слободом, бавећи се оним што волим, пружајући вредност и помажући другима да побегну од модерног робства ломећи стигму "изгладнели уметник". - открио је своје схватање уметности Алекса. 

-На питање шта је уметност и шта за мене представља могу дати хиљаду одговора, сваки ће бити тачан и никада комплетан. То је начин изражавања и испољавања емоција, истраживање себе и других, преиспитивање и причање своје истине, пут слободе и храбрости, то је креирање и осећај испуњења, све то и много више од тога. 
Кроз студије се полако навикавамо на то да се препознајемо као уметници, друштво нас већ сврстава у ту улогу. Чини ми се да није баш дефинисано шта се све у ово доба подразумева под тим називом. Одувек ми је деловало да је уметник титула која је виша од професије сликара, вајара, било каквог ствараоца, да је то нешто што би требало да се заслужи а не подразумева, да је то нешто што би друштво требало да препозна и одреди. Данас је све то некако флуидно и неодређено, зато се не обазирем на то, моје је да истражујем и стварам, називе препуштам другима.
Најопштије, за десет година видим себе како константно сазревам и напредујем, развијам своје стваралаштво, посвећујем пажњу вољеним људима, успевам да организујем време да постижем све што испланирам, ширим позитиван утицај на околину и идаље стичем нова искуства.- одговорила је Софија. 

-По мом схватању, уметност је синоним за креативност и идеју. Верујем да сваки човек носи у себи потенцијал за уметничко изражавање. Било да се ради о сликању, писању, певању, или једноставно обликовању свог живота, свако од нас има способност да буде уметник на свој начин. Сматрам да је сваки човек на одређен начин и уметник и уметничко дело.- каже Кристина. 

 Да ли спајате неку другу област (музика, филм, поезја, психологија, филозофија) са вашом уметничком области и колико је важна та интеракција?

-Наравно. Поред радова других уметника, музика, мода, игрице, филозофија и спиритуалност су мени једни од главних извора инспирације. Мислим да из сваке креативне области, религије или филозофије можемо извући нешто са чиме се можемо поистоветити. Тиме креирамо једно уникатно-индивидуално виђење на свет које ће се пресликати и на нечије стваралаштво, укљућујући и моје. Због тога је отвореност за нове идеје, па чак и преиспитивање постојећих, екстремно битно, не само за уметност него и за развијање личности.- прича Алекса. 

-Све од наведених области неизоставно имају утицаја. Веома се интересујем за психологију и филозофију, филмофил сам и уживам у квалитетној музици и поезији. Истраживањем тих области се стичу искуства која проширују видике, провоцирају размишљање, инспиришу и тиме свакако доприносе идејама које потом бивају преточене у дела.- каже Софија

-Поред ликовне И примењене уметности, такође се бавим и музиком, свирам клавир. Кроз своје радове волим да провлачим психицка стања људи, јер верујем да уметност има моћ да пренесе дубље поруке и подстакне промишљање о животу и људској егзистенцији. Сматрам да је та интеракција изузетно важна јер омогућава да истражујем различите аспекте људског искуства кроз више уметничких дисциплина.- завршава Кристина. 

БОНУС ВИДЕО: