Музичар Дејан Петровић, доживео је страшну саобраћајну несрећу 2. августа 2017. године у Овчар Бањи, недалеко од манастира Никоље. Он је у повратку са наступа заспао за воланом и изгубио контролу над возилом, након чега је слетео са пута и пуком срећом преживео.
У емисији "Преживели" на телевизији К1, Дејан је до детаља испричао шта се догодило кобног дана и како је успео да из тешке саобраћајне несреће, изађе неповређен.
- Бог ме погледао и Свети Илија, јер се то догодило на наш велики празник. Нема трећег фактора, који ми је спасио главу. Тог дана сам кренуо за Ужице новим колима, које сам узео два дана пре тога. Желео сам да одрадим технички преглед са женом и дететом. Због напорног темпа који смо имали тих дана и много наступа, свестан сам био да сам уморан, али сам ипак одлучио да кренем. У Овчар бањи ме хвата такав умор, где постајем свестан да не могу да возим више и планирам да станем једно сат времена да одморим, рекао је познати музичар и наставио:
- Све се догађа око 15х, то је био најтоплији дан у години. Схватам да не могу више да возим и зовем супругу да јој кажем да ћу стати негде да дремнем, како би знала због чега сам угасио телефон. Како је са моје стране било све време сунце, желео сам да Фото: АТА имагес
скренем код манастира Ваведење, поред једне чесмице да се паркирам и одспавам, јер је ту хладовина. Спуштам телефон и улазим у тунел. Како сам то урадио, мене је тунел додатно охладио. Тог момента сам заспао за воланом и не сећам се ничега.
Прочитајте још
Дејан је кроз тунел возио спавајући, а разбудио се оног момента када је почео да пада у провалију.
- На изласку из тунела наставио сам право и ударио у бетонске стубове. Практично сам их узјахао. Тада је ауто превагнуо и сурвао сам се у провалију. Четири или пет пута сам се испревртао, а будим се у моменту када крећем да падам. Мислим да сам извалио и пресекао неколико дрвећа. Како сам се у секунди разбудио, од страха сам савио волан. У глави ми је била само ћерка Јована и туга што је више нећу видети. Задњи трокрак од дрвета код језера, ме је спасио. То није језеро већ глиб, муљ и свестан сам да ту нема вађења, ако упаднем. Молио сам Бога да ме узме, само да не упаднем у воду, јер имам невероватан страх од ње. У задњој секунди успевам да отворим шибер и искачем кроз њега. Ужасан осећај, то је толика провалија, да ја не видим магистралу. Погледам кроз оно шибље и видим да из манастира стоје монахиње и гледају у мом правцу. Не виде ме, али ја њих видим. Људи су дозивали и питали да ли има некога доле, али ме нико није чуо. Тада сам упао у параноју мислећи да сам испарио, као оно када гледаш у филмовима. Размишљао сам да сам умро, јер ме не чују да вичем из провалије. Нисам имао ниједну повреду сем маснице и мање посекотине. Један човек ме је у том тренутку запазио и стрчао до мене. Питао ме је, да ли сам добро, а ја нисам никакву реакцију. Чуо сам га само како ми говори да скинем ауто са контакта да се не запали. Како сам угасио мотор, сетио сам се да ми је торбица у колима са парама и свим документима и знам да смо у том моменту нас двојица ломили шибер, како бих могао да дођем ње. Излазим на магистралу са тим човеком и тада ме је ударио адреналин. Почео сам да се тресем ненормално, нисам могао цигару да запалим, ни да пијем воде.
Фото: АТА имагес
Иако на себи није имао ниједну повреду, Дејан одлучује да оде у болницу у Чачку на преглед, јер се плашио унутрашњег крварења.
- Одвезли су ме у Чачанску болницу, јер нисам могао да верујем да ми није ништа. Плашио сам се унутрашњег крварења. На прегледима је све било добро и пустили су ме кући. Када сам ушао у кућу и видео дете, то ми је био највећи шок. Када схватиш, да је мало фалило, да је и она могла да живи неки живот, који сам ја живео без оца. Тада сам се буквално сломио. Богу хвала да се све добро завршило.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
