Убоди стршљена могу бити кобни, као што је био случај када је пре неколико дана преминула жена из Чачка, међутим мало ко зна да уколико се овај инсект убије прети казна од пола милиона до два милиона динара. Убијање стршљена, било то чак и у самоодбрани, кажњиво је према Закону о заштити природе који се односи на угрожавање заштићених врста, у шта се убраја стршљен.
Не само зато што не знају да стршљени заштићени, већ грађани покушају сами да реше проблем, што им врло често не пође за руком, те може доћи до фаталног исхода од његовог убода. Углавном тај посао обављају стручне ветеринарске службе, јер се гнезда не уништавају већ се преносе на места на којима нема људи у окружењу.
У сваком већем граду постоје такве службе. Последњих година повећава се број стршљенова чија су гнезда лоцирана у непосредној близини људи. Било које скривено место у домаћинству може бити погодно за заједницу стршљенова. То је скоро свако место које не кисне.
Примера ради, осе праве гнездо величине пет или шест, па и до двадесетак центиметара. Код стршљена је то гнездо некада велико као фудбалска лопта, а има примера великих и као отворени кишобран. По саставу отров стршљена је мање токсичан од отрова оса, али је жаока стршљена дебља и дужа, па пробија у дубље слојеве коже и изазива већи осећај бола и црвенило.
Према упутствима лекара, мере прве помоћи су вађење жаоке пинцетом, уколико је у кожи, и стављање хладног облога на месту убода. Уколико је убод у пределу уста или грла, може се појавити и бурнија реакција. Повређеном, уколико је могуће, треба дати лед који мора држати у устима и на тај начин покушати да смањи отеклину.
Прочитајте још
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
