- Нисам поносна на то, али сећам се како сам, као мала, била кочијаш. Умела сам боље од дечака да се побијем и шамарам. Десило се једном да ме је једна девојка много нервирала и направила сам јој сачекушу и унаказила је. Пребила сам је и много ми је било жао. Данас је вероватно не бих препознала, али наравно да бих се извинила кад бих имала прилику. Она те батине вероватно никад није заборавила. Свако треба да се одбрани ако се осећа угрожено, али не морамо проблеме да решавамо батинама - прича Дара, па је додала да је имала слободу и у школи и код куће јер кажњавање није помагало да се смири:
- Код куће смо се сви волели и били смо сложни као породица. Скакали смо једни за друге и одатле иде та моја слобода, па сам била била мало више немирна. Нису могли да ме ухвате ни за главу ни за реп. Шта год да сам урадила никад ме нису сурово кажњавали. Нису чак ни наставници јер сам свима била симпатична.
Бубамара тврди да су у школи препознали њен таленат за песму, па је васпитачица усмеравала како да покаже таленат. - Главни разлог што сам почела да певам јесте што је учитељица препознала таленат и тако ме је гурала да певам редовно на представама. Многи су мислили да сам сама себи дала име Дара Бубамара јер се стидим свог имена Радојка. То није истина, никада се нисам стидела, а такав надимак сам добила јер сам енергична и свуда правим хаос. Никад нисам седела мирно у месту, а такву енергију сам наследила од мајке. За све у животу ми се то исплатило, али некад претерам у искрености. Кажу људи да је некад боље прећутати нешто, али ја увек кажем макар скупо коштало. Добра сам као хлеб, што кажу, али ако ме неко зезне, готов је - објаснила је Дара.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
