Најпре реч-две о томе зашто се плесан уопште појавила. Плесан се ствара када је џем у контакту са ваздухом, било због тога што тегла није добро затворена, било због тога што је предуго била отворена, чак и ако је била у хладњаку. Плесан указује на контаминацију - било да је за то крива неправилно стерилисана тегла или сте га узимали кашичицом која није била савршено чиста (признајте, волите да полижете кашичицу, али након тога настављате да је користите).
Пре него што кренете да уклањате плесан проверите да ли вам се то уопште исплати: ако је само на зидовим тегле и на минималном делу површине, пажљиво је уклоните чистом кашиком, а затим уклоните и који центиметар испод захваћене површине, како бисте били сигурни да није остала која спора која би могла да изазове појаву нове плесни те, што је још горе, нашкоди здрављу осетљивијих особа.
Наиме, око питања конзумирања плеснивог џема траје велика полемика. Једни тврде како би целу теглицу у којој се појавила плесан требало бацити. Постоје мишљења према којима деца,старије особе, труднице и оне који имају ослабљени имунолошки систем нипошто не би смели да ризикују на овакав начин.
Но шта је са осталима? Према неким мишљењима здраве особе не би требало да имају никаквих проблема са конзумацијом џема који је тек мало захватила плесан, а како то изгледа имали смо прилике да видимо у Би Би Сијевом документарцу из 2014. за потребе којег је Мајкл Мосли уживао у џему и низу других лако кварљивих намирница, под вођством стручњака за плесан Патрика Хајкија. Њихов је закључак да се пекмез с танким слојем плесни може спасити.
Ипак, ако је плесан захватила већи део површине џема, а тај је притом добио пецкави укус или неугодан мирис, ни у лудилу га немојте наставити конзумирати. Баците га, а са идућом туром будите пажљивији или повећајте количину шећера у свом рецепту, јер он служи као конзерванс.