Славица је на свом Инстаграм профилу уз фотографију са Маринком објавила емотивну поруку.
- Јутро, то суморно суботње јутро. Тишина, која не умирује већ раздире груди. Срце које од бола савија леђа, с муком се исправљам и мислим да победу носим. А кога сам победила? Скрхана у трену у мени пуца сваки атом постојања, лудило које прети да надјача разум. Туга која ме без питања увлачи у своје скуте. Осећај борбе јењава и губи се у даљини. Смирај, а да ли је? Само на трен и он се губи. Пораз, патња, очај, неверица, недостатак ваздуха… Светлост која подиже и плаши. Свест коју не признајем јер суровим грчењем искривљује и кваси ми лице. Боли и одједном знам да се са њом носим. Није смрт кад умиреш. Већ кад волиш неког, а без њега остајеш. Кад све у теби утихне, а ти и даље дишеш, живиш…
Стид због слабости која надјачава. Пред тобом завезаних руку стојим, немоћна да признам пораз. А ти у постељи узвишен, величанствен, достојанствен са осмехом на лицу уснулог и слободног попут птице са ликом светачких нијанси. Загледан у даљину до које не могу да допрем. И онда као да чујем твоје речи: "Славују, не тугуј радосна буди". Покушавам душо, радост у болу да тражим. Извини, желела бих, али је не проналазим - написала је Славица.
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
