У претходној деценији знатно је смањен број неписмених. У односу на 2011. годину када је готово два одсто становништва било неписмено, сада да чита и пише не зна мање од 38.000 људи, односно 0,63 одсто грађана.
- Писменим се сматра свако лице које има најмање четири разреда основне школе или тренутно похађа школу. Тим лицима која су старија од девет година и иду у школу или су завршила најмање четири разреда нисмо питања ни постављали. Питања су постављено само лицима која су без школе и имају мање од четири разреда основне школе и на основу њихове изјаве да ли знају да напишу и прочитају кратак текст, неколико реченица из свакодневног живота пописивач је уносио одговор да ли је лице писмено или није писмено - рекла је Љиљана Ђорђевић, начелник Одељења за попис становништва.
Сви који имају 15 и више година одговарали су на питање о највишој завршеној школи, односно школској спреми, која је једно од основних обележја становништва.
У односу на попис из 2011. преполовљен је број људи без школе или са непотпуним основним образовањем, а значајно повећан број високообразованих. И даље је највише људи који имају завршену средњу школу - више од 3 милиона.
- У општем средњем образовању уведена су специјализована одељења за ученике са посебним способностима. Модерни програми наставе и учења успешно се примењују у средњим стручним школама са све већим обухватом ученика. Повећан је број становника који ванредно завршавају средњу школу. Уколико се ученик ванредно школује за прво занимање онда је овај облик образовања за њега бесплатан. На овај начин држава подстиче повећање обухвата средњим образовањем - речено је из Министарства просвете.
Прочитајте још
Статистика даје интересантне резултате ако се образовање посматра у односу на пол. Неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – 71 одсто и углавном живе на селу. Са друге стране, жене су бројније и када је реч о високообразованима.
- Читав тај модернизацијски процес, затим потреба тржишта за образованом радном снагом, некако и тај успех феминистичке борбе и напора жена да се изборе за своја права доноси ту радикалну разлику коју можемо да приметимо за мање од сто година - рекла је Маријана Стојчић из Центра за женске студије у Београду.
Стручњаци кажу, жене су се избориле за образовање, али не и за равноправност у заузимању позиција моћи. Друштвени проблем који такође захтева систематичније решење је образовање ромске заједнице.
Удео Рома без школе и са непотпуном основном је више од 30 одсто. У Националном савету заједнице кажу да тешки материјални услови често отежавају школовање, али афирмативне мере, стипендије и подршка педагога дају резултате.
- Из године у годину повећава се број Рома који завршавају како више школе тако и факултете. Национални савет ромске националне мањине сваке године издаје преко 250 препорука за упис студената на високошколске установе и више од 150 студената се сваке године уписује, велики број њих завршава школовање и заиста смо поносни на чињеницу да знатно већи број младих Рома има високо образовање - рекао је Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.
Питање о компјутерској писмености први пут је уведено 2011. године. Поставља се свима који имају најмање 15 година.
Компјутерски писмених, који знају да комуницирају путем мрежа, користе основне апликације и нађу основне информације на интернету, има више од 2 милиона и 600.000.
БОНУС ВИДЕО:
„НОВОСТИ“ ИСТРАЖУЈУ: Колико Трстеничана данас живи у овом граду, како се боре за сваку бебу?
(РТС/МАЈА ПАУНОВИЋ)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
