- Тандем као што смо Бобан и ја заиста смо заслужили тај епитет. Пуно сам радила, мислим да не постоји певачица у земљи која је успела да за период од 82. до 92. године одржи толико концерата у једном периоду. Радила сам много, али сам радила и на себи. Научила сам како да посао не буде деструктиван према мени. Треба бити посвећен, али опет гледати да не изгубите свој идентитет. Ако имате породицу, тај баланс је нешто најтеже јер вас каријера запоседне. Ја сам била југослевенска или балканска певачица, знам да су многе естрадне уметнице ишле за Америку. Мислиле су чим сте велики овде да свет једва чека да вас упозна, а то се деси само одабранима. Иако сам правила турнеје по Америци, Канади и Аустралији, схватила сам да ми не треба да будем светска. Довољно ми је сасвим што је он светски и да ја морам да направим баланс између Лепе Брене и Фахрете Јахић односно Живојиновић - каже Брена и наставља:
- Осећам се светски јер могу да одем било где на свету без ичије дозволе и нигде ми није забрањено да радим и уживам. Важно је да имате и партнера у свему томе. Сами знате колико данас има људи на планети и без обзира што се држе за руке, сликају на Инстаграму како је њена глава на његовом рамену и имају осмех, енергија међу њима показује да ли се воле и поштују. Боба и ја смо компатибилни без обзира што се не држимо за ручице и не љубимо тако у јавности.
И данас јој очи заискре када се сети када је први пут видела Живојиновића.
Фото: АТА имагес
- Бобу сам сасвим случајно видела на насловној страни ТВ додатка, био ми је слободан дан и могла сам да прелистам новине што није био случај јер сам имала по два концерта дневно. Друг ми каже то је наш најбољи спортиста, а ја одвратим: "Ју, што је сладак, баш бих волела да га упознам" и ваљда је космос чуо, зато пазите шта говорите - каже кроз осмех па наставља:
- На премијери у Дому Синдиката били смо у бекстејџу и мени Бата Живојиновић каже: "Шта стојиш овде, иди тамо, дошао Боба Живојиновић". Ја га се сетим са насловне и кажем ако је то тај идем ја. И пробијем се кроз масу да стигнем до њега, он стоји у неком беж мантилу наслонио се на врата и ја кажем: "Па добро, где си ти до сад?". Он се ту насмејао каже: "Па ту сам". Договорили смо се да се видимо без неких претенциозних ишчекивања, али ми је он истог тренутка био сладак и допао ми се. Приче које сам чула о њему биле су контрадикторне са оним шта ја мислим о њему, али сам својој интуицији веровала. Говорили су: "Он путује по свету па мења светске рибе" - прича Брена и наставља:
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/Lepa Brena
- То ме није занимало, одлучила сам да се дружимо па ћемо да видимо да ли треба да га се плашим. То се заиста развило у неку предивну љубав и никада се нисам покајала. Имамо јако добру енергију, можда нисмо много заједно, али смо квалитетно заједно. Код Бобе ми се свидела та његова животност и за сваки мој проблем ми је отварао врата и давао ми снагу да идем даље. Желела сам да имам снажног и јаког мушкараца поред себе да бих се понекада осећала слабо, да могу да плачем, тражим савет, да ме утеши и загрљајем каже: "Биће све у реду, решићемо немој да бринеш" - каже Брена, која је живела у кући где су све мушкарци, Боба и синови.
- Гледала сам да балансирам између пуне куће тестостерона. Чим нема да ме зове Беки већ Фахрета, онда знам докле смо стигли - кроз смех каже певачица и додаје:
- Онда се ја мало наљутим као нешто, али сам увек била стабилна, мама ми је формирала тај карактер и често се сетим свих савета које ми је дала, иако ми некада није било пријатно да слушам то што је причала.
Фото: Архива Новости
Брена каже да је Балкан њен дом, а да жали за распадом Југославије због тог осећаја припадности једном народу, а не политичих граница.
- Мене често погрешно цитирају, ја сам југоносталгична јер сам ту формирана као личност. Ишли смо свуда са личном картом и у Трст да се дотерамо, купимо фармерке и патике. Југославија је била Балканска унија, прототип Европске уније. Песму "Југословенка" не форсирам ја, публика је тражи јер осећа припадност том периоду - каже Брена која нема место сталног становања:
- Волим да дођем у Србију зато што моја деца воле да буду ту, а где су они, ту ми је дом. Нажалост, нигде не могу да останем дуго, иако одем у Монте Карло, ја тамо останем 15 до 20 дана. У принципу највише волим да боравим у Мајамију, али мени ни посао не да мира. Ако ћемо искрено, највише боравим у аутомобилу, хотелу и авиону. Мени кућа не треба, више ми треба велики кампер на два спрата да има спаваће собе да поведем фризера, шминкера, масера и две, три другарице.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
