Прве реакције су јако позитивне. "Вариетy" је написао да је серијал добро направљен и "зове на још". Много је ту историје, моћних сцена и хвале, али и искрених исповести жена због којих је и настао израз супермодел, које и данас, у својим 50-им, привлаче пажњу, раде и пуне ступце медија.
Фото: Профимедиа/В.Данилов
Наоми Кембел (53), коју је осим по лепоти која не пролази, свет упознао и по врло незгодном карактеру, у документарцу је отворено проговорила о својој зависности од дроге током 1990-их. Она ју је готово убила на врхунцу каријере.
Кембел је признала како је почела да узима кокаин да би се лакше носила с траумама из детињства и са смрћу блиског пријатеља, италијанског дизајнера Ђанија Версаћеа.
- Туга је одувек била чудна ствар у мом животу јер нисам увек показивала осећања. Била бих шокирана и узнемирена када се нешто догоди, а касније бих се сломила. Но, тугу сам држала у себи. Када сам почела да узимам, желела сам да избришем тугу. Зависност је таква ус*ана ствар, стварно јесте - рекла је Кембел - Помислите како ће вам залечити ране, али то се не догађа. А може изазвати огроман страх и тескобу. Тако сам постала јако љутита.
Наоми је у документарцу испричала како се њен свет потресао када је Версаће убијен испред своје виле у Мајами Бичу, 1997. године.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- Јако ме је добро познавао, гурао ме напред - присетила се Кембел. - Терао ме да излазим из оквира, да прелазим границе када бих помислила да то не могу, када сам мислила да немам у себи оно што је потребно. Тако је, када је он умро, моја бол због губитка постала заиста страшна.
Британка јамајчанских корена, борила се са зависношћу пет година. На лечење је отишла након што се 1999. године срушила на једном снимању.
- Када покушате нешто да потиснете, своја осећања, то говори о напуштању. Ја сам то покушавала. - рекла је - Али не можете то да потиснете. Убијала сам саму себе и било је јако болно. Одлучила сам да одем на рехабилитацију. Била је то једна од најбољих ствари које сам могла да урадим за себе.
Кембел је признала како је много година радила на себи и трудила се да се носи са својим проблемима.
- Застрашујуће је узети огледало и погледати се. Застрашујуће је и требало ми је много времена да могу да се носим с тим. Све те ствари и данас понекад испливају на површину. Но, данас имам алате који ми помажу да се с тим носим. - казала је Кембел, која је својим искуством помогла другима у њиховом биткама, попут дизајнера Марка Џејкобса и Џона Ђалијана.
И пре учествовања у серији Наоми је говорила о траумама из детињства које је искусила након што је њен отац напустио њену мајку. О томе је причала 2000. године у интервјуу с Барбаром Волтерс, који је искоришћен као део материјала у документарцу.
- Много тога извире из мог ђетињства, многа питања... Рецимо, када не познајеш свог оца или не виђаш своју мајку. То доноси много разних осећања - објаснила је Кембел, која је данас и сама мајка двоје деце - Један од тих осећања је љутња. Она је манифестација дубљих проблема. Мислим да се темељи на несигурности, ниском самопоштовању и усамљености.
Казала је како ју је све то чинило рањивом, посебно јер су сви мислили да је јака, да све може.
Фото: Профимедиа
- Но, желела сам да ме људи таквом виде. Бојала сам се да ће ме, ако не будем таква, ако буду знали каква сам доиста, газити - објаснила је.
Индиректно, осврнула се и на оптужбе за агресивност и насиље. У фебруару 2000. године изјаснила се кривом на суду у Торонту због гађања бивше личне асистентице мобилним телефоном 1998. године. Неколико других запослених 2006. године Кембел је оптужило за злостављање.
(Курир.рс/ Јутарњи.хр)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
