Јоаким и Ана су дуго били неплодни, без деце. Већ стари, они су молили Бога да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина, Исака. Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под дрветом ловора, Ани се јавио анђео и рекао јој да је њен глас стигао до Небеса и да ће убрзо бити мајка.

Фото: СПЦ

 

Ана се тада заветовала да ће дете подарити Богу, да му служи целог века. Бог им је подарио ћерку, али и Богомајку. Старица Ана родила је ћерку, којој је дала име Марија, што значи висока или господарећа.

У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању. Веома је цењен код Срба, а у већини места одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве.

Такође, на Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.

Фото: СПЦ

 

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Верује се да ако на овај празник буде ведро, без облака и ако се види сунце током већег дела дана, верује се да ће јесен и зима бити благе.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".